Zarobljeni Srbi preživeli pakao u Iraku

“Namagarčeni smo kao i mnogi drugi. Prošli smo kroz pravi pakao jer nismo znali da li će nas iračke vlasti pustiti da izađemo iz zemlje ili ćemo završiti u zatvoru. Gladni smo i bez para, ali očekujemo da ćemo ipak uskoro doći kući“, rekao je za “Alo!“ Aleksandar Ramić (28) iz Blatince kod Teslića, u Republici Srpskoj, koji je u Iraku bio zarobljen sa još šest Srba, 11 Bošnjaka i Hrvatom, pošto su im istekle turističke vize.

Aleksandar Ramić i njegovi sunarodnici zamolili za pomoć preko "fejsbuka"

 

Prema poslednjim informacijama, Ramić i 16 državljana BiH su se u petak posle podne ukrcali u autobus koji je trebalo da ih preveze do Istanbula, gde je planirano da sednu u avion za BIH.

- Evo nas u nekom autobusu. Vratili su nam pasoše i valjda nećemo imati problema da izađemo iz Iraka. Do Istanbula treba da se vozimo 24 sata - rekao je Ramić u petak posle podne.

On i još 16 radnika bili su zarobljeni u gradu Erbil u Kurdistanu na severu Iraka, gde su pre 10 dana otišli posredstvom nemačke kompanije “E. E. Baumontage“ da rade na jednom gradilištu.

- Otišli smo preko nemačke firme čiji je vlasnik Ojgen Ajrih, a posao nam je pronašao Zoran R. iz Teslića, koji je garantovao da nam je sve u Iraku obezbeđeno. Obećana nam je plata od 700 dolara nedeljno, ali mi nismo dobili ni centa. Kada smo došli u Irak, posle 3.000 pređenih kilometara, izvesni Džemail Husein, koji se predstavio kao menadžer firme, oduzeo nam je odmah pasoše, navodno, zbog produženja viza. Čuli smo da nas je taj Nemac prodao Iračanima za 9.000 dolara i pobegao - ispričao nam je u dahu Ramić dok je iščekivao dozvolu da se ukrcaju u autobus za Istanbul.

Ramić kaže ih je za sve vreme posetio samo jedan inženjer na gradilištu, a da su ih čuvali naoružani vojnici, pošto je često bilo meta terorističkih napada.

- Radili smo po celi dan, i to sve ručno. Ma tamo za mešalicu nisu čuli. Na gradilištu su radili Indijci, Bugari, Kurdi, Rumuni… U kampu je nas 17 spavalo u limenom kontejneru predviđenom za osam ljudi. Dobijali smo konzervu ribe dnevno, a evo u petak je svako pojeo po konzervu tunjevine koju su nam dali Bugari. Od njih sam dobio i laptop, pa sam preko “fejsbuka“ zamolio da nam se pomogne - rekao nam je Ramić, koji je pomoć očekivao i od bosanske ambasade u Jordanu, u kojoj mu se niko nije juče javljao.

Sa Ramićem su u zatočeništvu bili i Petar Šekulić, Ljubiša Gavrić, Zoran Mišić, Milomir Stevanović, Rade Savić i Boško Koprivica, svi Srbi iz Teslića i okoline. Aleksandrova majka Slavica rekla je za “Alo!“ da joj je sin uspeo preko telefona da javi da ih izbave iz Iraka.

„Nije mi pričao kako mu je, verovatno da se ne brinem, ali sam čula da dva dana nisu jeli“, ispričala je Slavica.

Otac Zorana Mišića, Nedeljko, rekao je da se on u petak ujutro javio sestri u Sloveniji i rekao joj da čekaju da neko dođe iz Jordana da ih izbavi. Njegova supruga i sin su se poslednji put čuli pre tri dana. Nedeljko je rekao da su radnici iz Teslića pre desetak dana otišli u Irak, a da ih je nakon dva-tri dana po dolasku na odredište vlasnik Nemac ostavio na cedilu.

“Oni tamo nemaju ni novca ni hrane. Pasoše su im oduzeli i neće da im ih vrate“, priča Nedeljko Mišić.

Ramić je za “Alo!“ rekao da je najgore što ljudi i dalje “nasedaju“ na priču o dobroj i sigurnoj zaradi, pa sumnjivim posrednicima plaćaju da ih zaposle u Iraku, čemu bi trebalo nadležni da stanu na kraj.