Bosanci i Hercegovci nestali iz Ustava
Srđan Vuletić, režiser i scenarista, Bosanac je i Hercegovac. Tako je napisao u popisnoj kartici, ali za ljude kao što je on postoji samo rubrika "Ostali".
Popis stanovništva u BiH pokazao je da su se kao "Ostali" izjasnili svega 2,73 odsto ljudi. Od tri i po miliona stanovnika ogromna većina izjasnila se kao Bošnjaci, Srbi i Hrvati - konstitutivni narodi koji u državi uživaju sva prava. Bar na papiru, u Ustavu.
Vuletić tvrdi da je tako nizak procenat onih koji ne žele ni u jednu popisnu kategoriju posledica "institucionalnog straha" - ko se izjasni kao "ostali", može očekivati da bude oteran na društvenu marginu.
Pročitajte još:
* "Referendum u RS od istorijskog značaja"
- U BiH prema Ustavu vi ne možete, ako niste pripadnik tri konstitutivna naroda, obavljati određene funkcije na određenim teritorijama. U nedeljama pre popisa, svedok sam da su ljudi govorili da su bili pod pritiskom, pogotovo u manjim sredinama - nećeš dobiti posao ako se ne izjasniš kao Bošnjak, Srbin ili Hrvat, neće te biti nigde na mapi - rekao je Vuletić za N1.
Ni konstitutivnost ne garantuje puno u Bosni i Hercegovini, smatra politički aktivista Dražen Crnomat iz Banjaluke koji se izjasnio kao Jugosloven.
- Konstitutivnost im daje određenu prednost koja zapravo maskira određene odnose nejednakosti u našem društvu i zapravo ne propituje uslove kako mi, kao celokupna zajednica, živimo i preživljamo. Dok jedan vrh povlašćenih političkih, ekonomskih i klerikalnih elita dobro uživa u ovom društvu i ima sve prednosti, čitava druga zajednica - ona "niža" - zapravo preživljava iz dana u dan. Dakle, nacionalizam u ekonomskom smislu sigurno ubija - smatra Crnomat.
Da je tako, dokaz je i skoro milion ljudi manje u Bosni i Hercegovini nego 1991. godine. Takvo je mišljenje još neposredno nakon popisa 2013. godine izneo komunikolog Besim Spahić.
- I kad izgubite od četiri miliona i 700 ljudi, kad je milion ljudi manje u nekih 20-ak godina, to je demografski sunovrat, to je smrt ili vrhunska bela kuga. Ima li svrhe da postoji država Hrvatska bez Hrvata, ima li svrhe da postoji država Bosna bez Bosanaca - zaključio je Spahić.
U Bosni i Hercegovini, dakle, ima i Bosanaca, ima i Hercegovaca, ali ne u ustavu. Tamo su zabeleženi pod "Ostali", negde sa većim, negde sa manjim pravima, što već zavisi od same sredine u kojoj žive.
Jevrejin i Rom protiv države
Zbog činjenice da kao "Ostali" ne mogu biti birani u Predsedništvo Bosne i Hercegovine, Jevrejin Jakob Finci i Rom Dervo Sejdić tužili su Bosnu i Hercegovinu. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je presudio u njihovu korist, a na štetu države koja već više od šest godina zanemaruje njihova ljudska prava.
