Titov most usred Slovenije

Veliki spomenik posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi sigurno se ne očekuje u centru glavnog grada slovenačke Štajerske. Mariborčani ga zovu Kodžak jer podseća na ćelavu glavu čuvenog detektiva iz američke TV serije. Srbi koji posete ovaj grad mogu se osećati kao kod kuće, jer većina žitelja govori, a gotovo svi razumeju srpski jezik.

Mariborčani nisu uništavali svoje simbole borbe protiv fašizma, pa čak nisu ni promenili nazive ulica. Tako jedna od najvećih ulica nosi ime Partizanska cesta, ulica Proleterskih brigada, Kardeljeva, a tu su i Muzej Narodnooslobodilačke borbe, Titov most, bioskopi Partizan i Udarnik, kafana Baščaršija...

Maribor je grad manji od Šapca ili Valjeva, ali je naseljeniji, jer prema poslednjim procenama u Marburgu, kako je nemačko ime za ovaj grad, živi nešto više od 120.000 žitelja. Ono što se prvo primeti prilikom ulaska u grad jeste savršen mir, a oduševiće vas i besprekorna čistoća gradskih ulica. Dobronamerni su i uvek će vam se naći pri ruci, a ono što ih još spaja sa Srbima jeste jugonostalgija.

Na svakom mestu, ukoliko čuju srpski jezik će vas zaustaviti da pitaju za prestonicu nekad nam zajedničke države. Neko ima rođake, neko prijatelje, a mnogi od njih su bili i na školovanju ili odsluženju vojnog roka u Srbiji.

Lokalni vodič neće propustiti da kaže da je ovde godine 1879. čuveni srpski naučnik Nikola Tesla dobio svoje prvo nameštenje, kad je počeo da radi kao pomoćni inženjer. Proveo je ovde šest meseci i navodno večeri provodio u kafani Srečni kmet igrajući šah i karte.

Prva stanica pri ulasku u Maribor za sve putnike namernike koji dolaze iz Srbije svakako je pravoslavna crkva, koju je ovdašnja pravoslavna zajednica kupila pre šest godina. Paroh mariborski Savo Kosojević, koji služi u mariborskoj crkvi, kaže da su Srbi u gradu na Dravi bili bez svoje bogomolje od 1941. do 2006. godine. U Mariboru je postojala pravoslavna crkva Svetih apostola Ćirila i Metodija koja je srušena 1941. godine.

U Sloveniji, u centru Ljubljane, za sada, postoji jedna pravoslavna crkva iz 1930. godine.

- Početkom Drugog svetskog rata srušena je pravoslavna crkva i sve do 2006. godine Srbi su svoja bogosluženja služili po iznajmljenim bogomoljama - priča sveštenik Kosojević. Sada imaju svoju zgradu pravoslavne crkve, koju su kupili na lizing. A ugovorom koji je u decembru 2009. godine postignut sa gradskim ocima Maribora, Srbi će ponovo graditi crkvu Svetih apostola Ćirila i Metodija.

Što se tiče hrane mora se priznati da je ukusna i ne odviše skupa, čak i za srpski džep. Porcija čuvenih kranjskih kobasica na kiselom kupusu u pivnicama košta tri evra ili 300 dinara, bečka šnicla sa pečenim krompirima nešto je skuplja i staje oko 4,5 evra, dok krigla veoma kvalitetnog domaćeg piva koje se pravi u pivnici, svetlog, tamnog ili zelenog staje dva evra.

Ukoliko ste željni provoda bićete razočarani jer noćnih klubova u gradu na Dravi gotovo da nema, ali šetnja starim gradom će vas oduševiti. Maribor je taman toliko velik da se ne poznaju svi iz iste generacije, ali ipak premali ako hoćete da prošetate negde, a da se ne sazna s kim ste šetali.

Sedamdesetih godina prošlog veka grad je gotovo prestao da raste. Štaviše, po statističkim podacima, Maribor je na prvom mestu u EU po brzini smanjivanja stanovništva. Maribor je i platio visoku cenu osamostaljivanju slovenačke države, ostavši bez tržišta za svoje proizvode i sa (što se nije promenilo do danas) najvećom stopom nezaposlenosti u Sloveniji. Ipak, iako će mnogi Mariborčani sa nostalgijom govoriti o Jugi, malo koji bi zaista želeo da ona ponovo nastane, onakva kakva je bila.