Haška prevara DNK analizom
Dr Ljubiša Simić, saradnik holandske organizacije Istorijski pokret Srebrenica, krajem prošle nedelje je na Beogradskom sajmu knjiga predstavio svoju, koautorsku knjigu "Dekonstrukcija jednog virtuelnog genocida" u kojoj osporava dobar deo dokaza u vezi sa Srebrenicom predočenih na suđenjima u Haškom tribunalu.
U razgovoru za "Vesti" ovaj stručnjak upozorava i da je sudbina Republike Srpske trenutno u rukama brojnih sudskih predmeta koji se vode pred Sudom BiH.
- Srbi su zbog navodnog zločina počinjenog u Srebrenici do sada pred ovim sudom dobili ukupno oko 800 godina zatvora, a suđenja i dalje traju.
Neverovatno je da niko ne vidi političku pozadinu ovih predmeta i kako će upravo ove presude biti ključne u dokazivanju navoda o agresiji na BiH i tezi da je Republika Srpska genocidna tvorevina.
Kako?
- U dokazivanju teze o agresiji i genocidu isključivo će se koristiti broj presuda i vremenske kazne za počinioce. To što su ovi postupci, najblaže rečeno sumnjivi, nikoga neće interesovati, kao što je to slučaj i sa Haškim tribunalom. Više nikoga ne zanima na osnovu kojih dokaza su izrečene presude, već samo da postoje.
U čemu je problem sa suđenjima u BiH?
- U predmetima gde sam učestvovao bio sam kao ekspert odbrane po pitanju DNK analiza, njihovih mogućnosti i dometa. Nažalost, korišćenje ove metode je sada jedan od ključnih dokaza tužilaštva da je počinjen genocid, mada će vam svaki stručnjak reći da se to DNK analizom nikako ne može utvrditi?
Kako ne može?
- Ova analiza prosto ne daje odgovore na pitanja kada je ili kako neko ubijen, već isključivo može da pomogne u identifikaciji nastradale osobe. Ali, DNK analiza se pred Sudom BiH u Sarajevu predstavlja kao suverena metoda koja će rešiti srebreničko pitanje. Dovoljno je navesti da je korišćena ova metoda, pa da se stvori konstrukcija "neoboriv dokaz" mada je u obdukcionim nalazima navedeno da su kod nekih osoba pronađene povrede od mina, geleri u grudnom košu ili nogama, tragovi dejstva prage (samohodni top M53/59) i slično. Pa na taj način svaka žrtva rata u Bosni može biti prisvojena kao žrtva genocida i to je ono što pokušavamo da osporimo.
Bavili ste se i analizom dokaza Haškog tribunala?
- Dobio sam sve obdukcione nalaze ovog suda, a reč je o oko 40.000 stranica materijala za ukupno 3.700 autopsijskih izveštaja tela ili ostataka pronađenih u nekoliko masovnih grobnica oko Srebrenice koje su istražioci Tribunala istraživali od 1995. do 2001. godine. Zaključci do kojih sam došao umnogome menjaju sliku da je tamo streljano 8.000 ljudi.
Na osnovu čega to tvrdite?
- Kako bih napravio određenu metodologiju u radu, najpre sam razvrstao izveštaje po određenim kategorijama tela gde su pronađeni tragovi od gelera, od puščane municije, ali i tela gde su pronađeni povezi preko očiju ili povezi na rukama ili nogama što zaista može da ukaže da je u pitanju streljanje.
I do kojeg ste zaključka došli?
- Od 3.700 autopsijskih izveštaja utvrđeno je da je u tih nekoliko grobnica bilo ukupno 1.700 tela, jer su gotovo polovinu izveštaja činili samo delovi. Međutim, samo u 462 slučajeva na telima koja su ekshumirana pronađeni su konkretni dokazi koji u pravnom smislu zaista ukazuju da je u pitanju najverovatnije streljanje.
