Odbijen prekid suđenja Karadžiću
Pretresno veće Haškog tribunala odbilo je danas zahtev za deveti prekid suđenja, koji je optuženi nekadašnji predsednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić podneo tražeći vreme da se pripremi za saslušanje zaštićenog svedoka KDZ-456.
Karadžić je tražio da se suđenje prekine od 31. oktobra do 18. novembra, jer su mu identitet svedoka i materijal koji se odnosi na njegovo svedočenje obelodanjeni tek 17. oktobra.
On je naveo da bi mu, prekidom suđenja od tri nedelje, bilo omogućeno da njegovi saradnici obave intervjue sa 12 osoba koje su bile učesnici istih događaja i koje KDZ-456 pominje u izjavi.
Tužilaštvo se ovom zahtevu protivilo, navodeći da optuženi nije objasnio zbog čega je neophodno da se intervjuiše 12 osoba, radi pripreme za unakrsno ispitivanje svedoka KDZ-456. Tužilaštvo je navelo i da optuženi već ima relevantne izjave pet od 12 navedenih osoba.
Veće je zaključilo da prekid suđenja nije neophodan i da ne bi bio u interesu pravde, te da optuženi ima mogućnost da svih 12 osoba, čija imena nisu objavljena, ispita u svom dokaznom postupku.
Drugom odlukom, pretresno veće je odobrilo zahtev optuženog da dva eksperta odbrane budu prisutna u sudnici za vreme saslušanja sedmorice veštaka optužbe.
U skladu sa tom odlukom, forenzički stručnjak dr Dušan Janjić biće prisutan u sudnici za vreme saslušanja Ričarda Rajta, Džona Klarka, Kristofera Laurensa, Fredija Pečerelija, Hozea Barajbara i Vilijema Haglanda, a ekspert za DNK Oliver Stojković u sudnici će biti za vreme svedočenja Tomasa Parsonsa.
Klark i Lorens su forenzičari patolozi, a Rajt, Pečereli, Barajbar i Hagland forenzičari arheolozi i forenzičari antropolozi. Ovi eksperti tužilaštva su predali svoje izveštaje o ekshumacijama sprovedenim u toku istraga o događajima u Srebrenici i okolini. Veće je uvereno da će prisustvo eksperta odbrane biti od pomoći optuženom u njegovom unakrsnom ispitivanju.
Glavni pretres na suđenju Karadžiću nastavljen je danas popodne saslušanjem Mevlduina Sejmenovića, nekadašnjeg funkcionera Stranke demokratske akcije (SDA) u Prijedoru i zarobljenika u Omarskoj 1992. godine.
