Knin goreo zbog Gotovine
Šesnaest godina posle proterivanja velikog broja Srba iz Hrvatske i paljenja njihovih kuća, vatra je ponovo gorela nad Kninom. U noći između utorka i srede na Kninskoj tvrđavi velikom bakljadom simbolično je proslavljen 56. rođendan haškog osuđenika Ante Gotovine, čemu je podršku dala i kninska gradonačelnica i funkcionerka vladajućeg HDZ-a Josipa Rimac.
Na vrhu tvrđave tačno u ponoć umesto rođendanskih svećica zapaljeno je 56 baklji, što je predstavljeno kao "zajednička čestitka hrvatskih branitelja, a posebno navijačkih grupa iz svih delova Hrvatske". Učesnici su potpisali čestitku koja će biti dostavljena Gotovini u Hag.
Stazama Jadranke Kosor
- Želimo da čestitamo rođendan našem heroju generalu Anti Gotovini i to s mesta na kojem je podignuta hrvatska zastava kao simbol pobede - rekao je na proslavi Boris Mužanović, predsednik zadarskog ogranka udruženja "Zavet".
Činjenica da je podršku ovom skupu dala gradonačelnica Knina smatra se kontinuitetom politike premijerke Jadranke Kosor koja je tokom proslave akcije "Oluja" javno pozdravila generale osuđene za najstrašnije zločine nad Srbima. Takvu politiku hrvatski analitičari povezuju sa nastupajućim parlamentarnim izborima i činjenicom da je HDZ dostigao „istorijski minimum" u svojoj popularnosti i pokušava da povrati desničarski orijentisane glasače.
Zbog toga opozicija optužuje Kosorovu da je u poslednjih mesec dana pomenula Gotovinu, Tuđmana i "Oluju" više nego za prethodnih deset godina. Miodrag Linta, ispred Koalicije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske, kaže za Press da hrvatska vlast isticanjem antisrpskih stavova pokušava da ojača svoju popularnost u očekivanju nastupajućih izbora, ali da to ne menja činjenicu da se Srbi jasno označavaju kao građani drugog reda.
- Država Hrvatska ovakvim potezima jasno stavlja do znanja Srbima da oni nisu poželjni u toj državi. Ako državne institucije pozdravljaju i obeležavaju rođendan generala za koga je sud u Hagu utvrdio da je imao za cilj proterivanje Srba sa prostora Hrvatske, to ne može da se opere nikakvim opravdanjem da je to zbog izbora - kaže Linta.
Kritike iz Brisela
Hrvatska se poslednjih meseci nalazi na meti kritika Evropske komisije, jer se kontinuirano veličanje osuđenih za zločine nad Srbima procenjuje kao kršenje obaveza saradnje sa Haškim tribunalom, dok je Vladin predlog zakona o ništavnosti srpskih tužbi okarakterisan kao kršenje evropskih principa u pravosuđu na koja se Hrvatska obavezala tokom pregovora za članstvo u EU.
- Mi smo apelovali Evropskom parlamentu ukazujući da Hrvatska nedvosmisleno krši saradnju sa Haškim tribunalom, a slične poruke su premijerki Kosor dolazile iz briselskih kabineta - kaže Linta.
