Sela oko Zadra zauvek bez Srba

Hoće li Srbi opstati u zadarskm zaleđu ne zavisi više isključivo od njihove želje. Većina ih je u izbeglištvu iskazala ozbiljnu nameru da se vrati na ognjišta, ali i da se vrate, kako sada stvari stoje, opstanka im nema jer nemaju uslova da prežive niti ko da im pomogne.

I oni koji su se vratili ne pokažu hrvatske vlasti, ali i srpske institucije  nameru da im pomognu zauvek će nestati sa ovih prostora. Oko samog Zadra više ih uopšte nema - u Smokoviću, Crnom, Murvici i Zemuniku, gde su bili ili većinsko ili neznatno manjinsko stanovništvo. Tamo je njihova imovina rasprodata. Na redu su Islam Grčki, Kašić, Smilčić i mnoga druga sela.
 

- Posadio sam pre dve godine plantažu breskve, ali da bi imala pun rod potrebno je da raste još tri godine. Kako preživeti taj prelazni period, jer stabla tog voća treba okopavati, prskati, đubriti... Sve to košta. Sadim i lubenice, paradajz... Ali kako ih zalivati. Hrvatska sela sve imaju, a mi ništa: vodu, autobusku liniju, uličnu rasvetu, uređene poljske puteve. Niko o nama ne vodi računa. Prepušteni smo sami sebi - žali se Dragan Kožul iz Islama Grčkog reporteru "Vesti" na nemar prema najranjivijoj kategoriji stanovništva na zadarskom području.

Dragan oseća obruč koji se polako steže oko njegovog sela. Kupci srpske imovine se tamo još ne javljaju, ali vrebaju. Najpre će strpljivo sve "čistiti" oko samog Zadra, jer i tamo ima problema sa papirima za kupovinu, celih ili srušenih, srpskih kuća. A u Islam

Grčki će jednog dana ulagači novca u proizvodnju tzv. ekološke hrane ili vikendaši sa raznih adresa.

- Nedavno nam je priskočila u pomoć humanitarna organizacija Hoću kući, iz Knina. Doneli su nam nekoliko specijalizovanih mašina za obradu zemlje. Pa, ako oni mogu da pomognu kako to da nešto slično za nas ne mogu da urade oni čije su mogućnosti za tako nešto daleko veće? Koji su za to i plaćeni. Naši srpski političari ovde dolaze jedino pred izbore kad nam obećavaju kule i gradove da bismo onda sva ta njihova silna obećanja mogli mačku o rep da obesimo - ogorčen je Gojko Kožul kad govori o neodgovornom odnosu prema Srbima povratnicima i onima koji su još u izbeglištvu.

Dragan Kožul je uveren da bi njegovi zemljaci na svojoj zemlji, uz malo pomoći sa strane, mogli sjajno da žive. Govori o tome u grču, jer oseća da njegovom narodu promiče velika šansa do potpunog oporavka isključivo zbog nečije silne neodgovornosti.

Jedva suze zadržava kad govori o tome kako njegova deca nemaju sa kim da se igraju. Jer u nekada najbogatijem selu Ravnih Kotara, koje je pre rata imalo 1.500 stanovnika, trenutno je 165 povratnika, među kojima samo 15 izrazito mladih porodica sa ukupno šestoro dece.