Operacija Vuk: Potraga za NLO nad Rumijom
Mirna noć nad Titogradom. Nebom preko planine Rumije lete piloti u Galebovima. Početak je osamdesetih, a u toku je redovna vežba jer se u blizini nalazi letačka škola JNA. Svake večeri se na tom mestu obučavaju budući piloti. Letovi su rutinski i kratki, pomalo i dosadni, a onda se jedne večeri začuje prestravljeni glas preko radioveze. Ovo je početak priče o neidentifikovanim letećim objektima iznad bivše Jugoslavije, koju su za "Jutarnji list" ispričali penzionisani piloti JNA, svedoci čudnih susreta na nebu.
" Vuk, Vuk. Ponavljam Vuk. Šifra Vuk", govori uzbuđeno pilot i naglo ponire na visinu ispod 3.000 metara.
Na nebu se odmah pojavljuju Migovi 21. Telefonom se bude zapovednici vazdušnih snaga. Diže se opšta uzbuna, a pilotima su prsti na obaraču jer je stigla naredba da se bez upozorenja obara sve što leti na visini iznad 3.000 metara.
Na horizontu se pojavljuju svetleći objekti narandžaste boje, brzi i nepredvidivi. Migovi kreću prema njima, ali objekti naglo nestaju u daljini. Jedan od pilota uspeva da prati svetlost i prelazi albansku granicu. Nepoznatu letelicu drži na nišanu i traži dozvolu za pucanje.
"Prešao si granicu, obustavi poteru i odlazi iz Albanije", govori mu zapovednik i zaustavlja misiju.
Svetleći objekti nad Rumijom u Crnoj Gori mesecima su se noću pojavljivali na nebu. Kada su glasine došle do zapovednika, on je odlučio da prekine priče i naredio da Migovi na prvi spomen NLO ruše sve što leti iznad visine od 3.000 metara. Postojala je bojazan od američkih špijunskih letelica, ili ko zna čega, a mladi piloti dobili su samo jednu naredbu.
Priču o operaciji "Vuk" nad Rumijom ispričali su penzionisani piloti JNA. Istu priču čuo je i hrvatski pilot Dragutin Prepušt iz Pule, koji je i sam dvaput doživio neobične susrete na nebu krajem osamdesetih.
Prepušt je kao nastavnik u Galebu jedne letnje noći s učenikom krenuo prema Zadru. Vežba je bila standardna i namenjena za iskusnije učenike pri kraju obuke. Rutu bi prelazili nekoliko puta u istoj noći - od Pule preko Opatije do Bakanjca kod Zadra pa nagli okret i nazad. Tokom rećeg leta, negde oko ponoći 1987. godine, baš kod Bakanjca počinje desio se susret.
"Noć je bila zvezdana, a let ugodan pa sam se opustio i preko komandne table nadzirao svog učenika kojem je dobro išlo", priča Prepušt.
U jednom trenutku učenik ga je uzbuđeno pitao šta je "ovo" sa njihove leve strane. Prepušt kaže da je na 50 metara od njih bila narandžasta elipsa koja se kretala u njihovom smeru.
Galeb se u tom trenutku nalazio na visini od 3.600 metara, a Prepušt je procenio da se objekt kretao oko 900 km na sat. Kaže da su naglo skrenuli jer je prva pomisao bila da je u pitanju leteći objekat i da je najvažnije izbeći sudar. Kada se Galeb spustio iznad elipse ona je svetlela crvenom bojom.
Prepušt je odmah kontatirao kontrolu leta u Zagrebu, ali su mu oni rekli da je sam i da na radaru oko njega nema ni jedne letelice. Pilot je učinio i dodatnu proveru, ali
do kraja večeri ni Ljubljana ni Zagreb ni Beograd na vojnim radarima nisu uočili druge letelice pored njihove.
Kontrolor s Briona mu je rekao: "Vidim ga prostim okom, nisi poludeo, ali na radaru ga stvarno nema".
Nastavnik je učeniku rekao da nikome ne prijavljuje šta je video jer je možda reč o halucinaciji ili iluziji zbog, ali po sletanju u Pulu dočekuju ih istražitelji koji ih odvajaju u posebne sobe i traže od njih da napišu izveštaj.
"Opisali smo šta smo videli bojeći se da će nas odmah poslati u Vrapča, ali nikad više niko nije spomenuo te izveštaje. Jedan mi je iskusni kolega rekao da nema pilota koji je odradio više od 200 sati, a da barem jednom nije imao slično iskustvo", priča Prepušt, koji se posle jednog dana odmora vratio na posao.
"Jedan mi je kolega pričao da mu je nad Pazinom čitava kabina zasvetlela, a iznad njega je bio veliki metalni tanjir. Posle deset sekundi nebo se ponovno zamračilo, instrumenti upalili i sve se nastavilo kao da se ništa nije dogodilo", priseća se Prepušt i dodaje da ne tvrdi da je imao kontakt s vanzemaljcima.
"Reč je o NLO-u, to je zaista nepoznati objekt, ali sâm sam sebi objasnio da je reč elektromagnetskim, nazovimo ih, oblacima ili skupinama koje ostaju kao trag iza svakog aviona. To mi je jedino moguće objašnjenje", kaže ovaj pilot.
On kaže da se u jednom trenutku ohrabrio pa je pokušao da prati objekt, ali je NLO promenio smer pod uglom od 90 stepeni, što pri tim brzinama ne može ni jedna letelica koju su proizveli ljudi.
"Iskustvo nije bilo prijatno, iako verujem da je to sočna priča vama novinarima. Osećao sam se bespomoćno jer nisam znao s čime sam se susreo", kaže bivši nastavnik letenja.
Istraživači smatraju da je dugogodišnja legenda o vanzemaljcima u Jugoslaviji počela spisima koje je sakupilo Odjeljenje za svemirska pitanja osnovano odmah posle Drugog svetskog rata, a upletenost vojnog i političkog vrha u zataškavanje prema njima je neupitna.
Ovo Odeljenje je sakupilo sve potrebne sastojke za uverljivi mit o vanzemaljcima: od detaljno opisanih susreta s bićima iz drugih galaksija, preko tajnih baza, fotografija i zavera, pa sve do freski iz 14. veka koje prikazuju preteća bića u letelicama. Jugoslavija je čak i vlastiti slučaj "Rozvel" u kojem je, po uzoru na orginalni američki, u Sloveniji pao jedan leteći tanjira, posle čega je u Beogradu usledila obdukcija mrtvog bića. O svemu su, navodno, bili obavešteni i Amerikanci.
