Pupovac ostao bez privilegija
Samostalna demokratska srpska stranka neće na izborima imati prednost kakvu joj je garantovao Zakon o nacionalnim manjinama jer je Ustavni sud Hrvatske poništio odredbe koje se odnose na dosadašnje dvostruko pravo glasa koje je dato nacionalnim manjinama.
Ova partija po automatizmu više neće moći da računa na tri saborska mandata, odnosno poslanika u hrvatskom parlamentu, a Srpsko nacionalno veće gubi pravni subjektivitet i više neće biti krovna organizacija Srba u Hrvatskoj.
Ocenu Ustavnog suda tražili su Srpski demokratski forum i humanitarna organizacija "Gong" smatrajući da su odredbe o nacionalnim manjinama protivustavne. Dvostruko pravo glasa je bilo predviđeno samo za manjine koje u ukupnom stanovništvu učestvuju sa manje od 1,5 odsto.
Pada u oči da se to zapravo i ne odnosi na srpsku nacionalnu manjinu za koju i nije bilo predviđeno glasanje i za opštu (građansku) i posebnu srpsku listu. Mnogi su smatrali da su Srbi na taj način diskriminisani u odnosu na ostale manjine, a SDSS favorizovan jer je na taj način bio znatno smanjen broj srpskih birača koji bi glasali za srpske stranke što je opet najviše odgovaralo SDSS-u.
Najnovija odluka Ustavnog suda Hrvatske udarac je SDSS-u jer u startu ova partija, sa razvijenom stranačkom infrastrukturom i uigranim biračkim telom, posebno u seoskim sredinama, sada neće biti privilegovana u odnosu na ostale srpske stranke.
Udarac SDSS-u je svakako i ukidanje SNV-u, na čijem čelu je Milorad Pupovac, statusa krovne organizacije Srba u Hrvatskoj pošto je ta stranka ovu organizaciju koristila kao instrument za ostvarenje svojih ciljeva. Većina srpskih veća u opštinama i županijama bila je pod kontrolom rukovodstva SNV-a, a to znači i SDSS-a zbog njihove povezanosti.
- Sada bi trebalo videti koliko su uopšte regularno protekli manjinski izbori ako su održani po ustavnim načelima koja je Ustavni sud poništio. Po meni, njih bi trebalo poništiti - kaže za "Vesti" Nenad Vlahović, predsednik Zajednice Srba Moslavine i zapadne Slavonije.
On predlaže osnivanje paralelne institucije Srba u Hrvatskoj koja će biti konkurencija SNV-u. Njegovo mišljenje je da se jedino na takav način može razbiti monopol SNV-a u srpskoj manjinskoj zajednici. Po mišljenju Vlahovića tu leži i ključ slabog rada veća srpske nacionalne manjine i minornog povratku Srba iz izbeglištva, a i oni koji su se vratili žive u krajnje nehumanim uslovima.
Nikola Sužnjević, koji je pisao tužbu Ustavnom sudu u ime SDF-a, takođe smatra da bi trebalo ozbiljno razmisliti o ukidanju monopol SNV-a. Njegovo je mišljenje da bi u tome značajnu ulogu mogla da odigra Zajednica Srba u Hrvatskoj.
Korist za sve Srbe
- Srpsko nacionalno veće je od kada je SDSS u koaliciji s HDZ-om jedino među srpskim organizacijama dobijalo novac od države što je omogućilo da ova organizacija ima monopol u srpskoj zajednici. Logično bi bilo i da neka buduća konkurentska srpska organizacija dobije deo tog novca jer će nakon ove poslednje intervencije Ustavnog suda imati isti status kao SNV. Samo na takav način možemo doći do ravnopravne političke borbe unutar srpske manjinske zajednice. A to znači i do koristi za sve Srbe, a ne samo za pojedince iz SNV-a i SDSS-a - kaže Nikola Sužnjević.
Šeks "preveslao" manjine
- Do svega ovoga ne bi došlo da je HDZ-a, konkretno Vladimir Šeks, ostao kod stava da su se odredbe zakona o nacionalnim manjinama ugradile u Ustav, a ne da se ovo osetljivo pitanje reguliše Ustavnim zakonom. U tom slučaju Ustavni sud ne bi mogao da interveniše. To navodi na pomisao da je Šeks hteo da "prevesla" manjine i da je u startu računao s tim da će Ustavni sud ukinuti dopunski glas i izborni model za srpsku manjinu - pozadina je najnovije odluke Ustavnog suda kako je vidi Furijo Radin, saborski zastupnik italijanske manjine.
Pojedini hrvatski komentatori ovome dodaju kako je poznato da je Šeks jako podržavao izbor Jasne Omejec za predsednicu Ustavnog suda i Matu Arlovića za člana. Arlović je inače bio zadužen upravo za tužbe na temelju kojih je Ustavni sud poništio pomenute izmene u Ustavnom zakonu. |
