Evropa da kontroliše Hrvatsku
Hrvatske vlasti su napravile veoma ograničen napredak u rešavanju ratnih zločina i procesuiranju odgovornih, zbog čega je potreban dalji nadzor Hrvatske na putu ka Evropskoj uniji, navodi se u izveštaju koji je organizacija za zaštitu ljudskih prava "Amnesti Internešenel“ poslala Evropskoj komisiji.
Kao glavne razloge, AI navodi neprimerenu reakciju hrvatske vlade na haške presude generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, pokrenut mali broj istraga u odnosu na broj zločina počinjenih nad Srbima u akcijama hrvatske vojske "Bljesak" i "Oluja", neprocesuiranje nekadašnjih visokih hrvatskih funkcionera i oficira Vladimira Šeksa i admirala Davora Domazeta Loše, kao i etničko balansiranje procesuiranju ratnih zločina, odnosno mali broj proceuiranih Hrvata.
U izveštaju AI ističe da su hrvatske vlasti u sklopu pristupnog procesa Evropskoj uniji preuzele obavezu poboljšanja situacije oko rešavanja ratnih zločina, ali da to nije urodilo konkretnim, ciljanim i sistematskim akcijama u praksi.
AI smatra da zbog izjava vladinih zvaničnika nakon aprilske presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču koje, kako je ocenjeno, otkrivaju nedostatak političke volje da se zločini procesuiraju, EU treba da nastavi da meri napredak koji će Hrvatska napraviti u procesuiranju ratnih zločina, i to ne na osnovu verbalnih izjava, nego konkretnih rezultata sa terena.
AI je veoma zabrinut jer je presuda dočekana protestima i osudom visokih vladinih zvaničnika, na čelu s premijerkom Jadrankom Kosor koja je rekla da je presuda neprihvatljiva.
Samo tri istrage su otvorene za zločine počinjene nad Srbima za vreme i nakon "Oluje", u kojoj je proterano nekoliko stotina hiljada Srba, pri čemu je deset pripadnika Hrvatske vojske optuženo za ubistvo 11 osoba.
Registrovana su još 24 slučaja ratnih zločina sa 156 žrtava čiji počinioci još nisu identifikovani, navodi se u izveštaju.
