Ubili tolike ljude i nikom ništa
Stjepan Komarac, predsednik Foruma za ljudska prava u Sisku, autor je istraživanja u kojem su zabeležena imena 611 građana Siska nestalih 1991. i 1992. Među njima je 595 Srba, 14 Hrvata i dva muslimana. Rezultate njegovog istraživanja iskoristila je Zajednica Srba u Hrvatskoj podnevši 2007. krivičnu prijavu sisačkom državnom tužilaštvu koje se na nju još nije ni osvrnulo. Odnedavno je taj predmet preuzelo državno tužilaštvo u Osijeku.
Tomislav Merčep je konačno optužen, da li očekujete optužnicu i za zločine u Sisku?
- Kakve koristi može biti od toga kad je u istom tom Osijeku za zločine nad Srbima oprošteno Vladimiru Šeksu koji je kao predsednik tamošnjeg ratnog kriznog štaba bio nadređen osuđenom Branimiru Glavašu.
Gospodari života i smrti u tadašnjim ratnim uslovima bili su predsednici kriznih štabova, pre svega sisačkog, osječkog, gospićkog i dalmatinskog - Ivan Bobetko, Vladimir Šeks, Ante Karić i Drago Krpina, gde je pobijeno najviše Srba.
Plašim se umanjivanja broja žrtava u Sisku kao što je drastično umanjen broj žrtava u optužnici protiv Glavaša. U gospićkoj optužnici je bilo zapisano da je ubijeno "30 i više Srba", a pouzdano znam da je ubijen 171 Srbin.
Neki osporavaju vašu brojku od 611 ubijenih u Sisku?
- Reč "ubijeni" zabeležena je u krivičnoj prijavi koja koristi moje podatke. Ja ih još uvek vodim kao nestale. Jer kasnije sam, recimo, zabeležio još šest Srba kojima se izgubio svaki trag. Naknadno sam otkrio da je među nastalima sa mog spiska i desetak sisačkih Srba koji su bili ranjeni prilikom pokušaja likvidacije. Ubijeni su oni čiji su posmrtni ostaci pronađeni i identifikovani.
Pouzdani su i podaci koji su dali svedoci - članovi familije i komšije ako su videli da je neko odveden, a ni posle 20 godina nije pronađen. Ja sam prema takvim merilima zabeležio 121 osobu, a na hrvatskim istražnim organima je da dođu do konačne cifre.
Ubijali i svedoke zločina
Vladu Božića, vozača petrinjskog Slavijatransa izvukli su iz autobusa na jednoj od stanica i odmah na njegovo mesto ubacili drugog vozača, kako ne bi bio poremećen red vožnje. Vladu su pretukli do smrti.
Ubili su i svedoka tog zločinca Josipa Brajkovića. Kad su došli po Nikolu Trivkanovića i njegova dva sina, pričekali su da se mlađi sin vrati sa fudbala. Svu trojicu su odveli i ubili, podseća Komarac. |
Kasnije ste otkrili da su neki sa vašeg spiska ipak živi?
- Takvih je 69. Ali ni sve ubijene verovatno nisam uspeo da zabeležim. Niko još ne zna koliko je Srba ubijeno u Sisku. Pošto je taj masovni i svirepi zločin godinama zataškavan, pitanje je hoće li se ikada doći do tačnih podataka. Može ih biti i manje od navedenih u mom spisku ali i više od tog broja.
Kako ste dolazili do podataka o zločinima?
- Za vreme rata ilegalno, a kasnije javno. Javljali su mi moji uniformisani prijatelji. Davali su mi imena mučenih i ubijenih Srba te njihovih dželata. Od njih sam dobio i podatak da se u jednom od logora za likvidaciju Srba za obuku koristi lutka na kojoj ubice vežbaju klanje ljudi.
Vjera Solar, majka 18-godišnje devojke Ljubice koja je ubijena u stanu iz snajpera, uspela je u sisačkoj bolnici kao medicinska sestra da dođe do obdukcijskih zapisnika iz kojih se najbolje može videti kakva su zverstva počinjena nad Srbima u Sisku.
