Gotovina i Markač ulažu žalbu na presudu
Tužilaštvo Haškog tribunala neće uložiti žalbe na presudu hrvatskim generalima Antu Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku. Istovremeno, odbrane Gotovine i Markača dostavile su Tribunalu najavu da će uložiti žalbe na presudu kojom je Gotovina osuđen na 24 godine zatvora, a Markač na zatvorsku kaznu od 18 godina zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine tokom i posle operacije Oluja 1995.
"Posle pažljivog proučavanja presude u slučaju Gotovina, Tužilaštvo je odlučilo da ne ulaže žalbe", izjavio je savetnik glavnog tužioca Frederik Svinen.
Posle te odluke tužilaca, general Čermak koji je presudom oslobođen krivice, pravosnažno je oslobođen.
Prema presudi, Gotovina (53), koji je zapovedao Olujom, i Markač (53), kao komandant specijalne policije, bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata, koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman, a čiji je cilj bilo proterivanje sprskog stanovništva iz Kninske krajine, što je bio navod optužnice.
Gotovina i Markač proglašeni su krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini, od početka avgusta do kraja septembra 1995.
Sadržaj žalbi odbrane na presudu, kako prenose hrvatski mediji, zasad nije poznat.
Markačev advokat Goran Mikulić izjavio je da se u najavi žalbe ukazuje na pogrešnu primenu prava u presudi kao i na pogrešnu interpretaciju činjenica posebno u pogledu udruženog zločinačkog poduhvata koji se osporava i s pravnog i formalno činjeničnog stava.
Na čemu se zasnivaju žalbe Gotovine i Markača
Osnova žalbe koje su podnele odbrane hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača jeste rušenje teze o zločinačkom poduhvatu.
"Presuda je nerazuman i nerealni presedan koji ugrožava kredibilitet i važnost humanitarnog prava i nameće toliko stroge standarde, da zakonito ratovanje čini nemogućim za komandante", ističe se u najavi žalbe za Gotovinu koja se bazira na obaranju teze o nezakonitom gađanju.
Presudom je navedeno da je Gotovina naredio nezakonito gađanje civila i civilnih objekata u Kninu što je bilo primarni i direktni uzrok prisilnog premeštanja 20.000 srpskih civila, a što se povezuje s Gotovininim učešćem u trajnom uklanjanju Srba s tog područja.
Odbrana tvrdi i da je od 1.205 ispaljenih projektila, samo njih pet odsto palo van područja koje sud ne smatra legalnim područjem, odnosno da je ostalih 95 odsto legalno bačeno na vojne objekte.
"Ovde se govori o napadima na područje Knina, Gračaca, Obrovca i Benkovca, a odbrana podseća da i kad bi se primenio stav da je granica nezakonitosti pogotka 400 metara od vojnog cilja, tad bi nezakonito bilo svega jedan odsto, odnosno 13 pogodaka. Raspravno veće nije utvrdilo da je ijedan civil ubijen, povređen ili prisilno preseljen kao rezultat prekomernog granatiranja", tvrdi odbrana.
Veće, po njihovom mišljenju, nije dalo nijedan dokaz da je ijedan Srbin otišao zbog tih konkretnih projektila. Nakon Oluje nije postojao sukob, nije bilo političkog i vojnog rukovođenja ni s jedne od dveju strana, pa se sve svodilo na unutrašnje napetosti, za koje Hag nije nadležan, tvrdi Markačev advokat Goran Mikuličić koji navodi i da je Markač osuđen i za deportaciju stanovništva iako mu posebna namera da se ona počini nije dokazana.
Pored toga, Markačeva odbrana tvrdi da zločinački poduhvat za vreme izvršenja navodnih zločina nije bio predviđen kao deo krivične odgovornost. Mikuličić tvrdi i da je uloga brionskog sastanka predsednika Franje Tuđmana i političkog i vojnog vrha pre Oluje i iz njega proizašlih transkripata stvar interpretacije suda, a ne stvarnih činjenica koje terete optuženog Markača.
