Izručenje Hrvatskoj podrška etničkom čišćenju

U svetu je toliko različitih zakona i toliko različitih pristupa krivičnom gonjenju i procesu ekstradicije, da bi Australija trebalo da razmotri da ne izručuje svoje državljane i ne drži ih u zatvorima na osnovu zahteva druge države, već da štiti njihove interese.

Primer Dragana Vasiljkovića govori ilustrativno u prilog takvog opredeljenja.
Ovo je suština predstavke, koju su "Srbi za pravdu i demokratiju" podneli u okviru javne rasprave o izmenama i dopunama australijskog zakona o ekstradiciji. Rok za podnošenje mišljenja istekao je prošle nedelje, a srpska organizacija uputila ga je u roku na adresu federalnog državnog pravobranioca Roberta Garana.

Kapetan Dragan

Srpski predstavnici ističu da Australija pre svega treba da štiti suverenitet i da proces ekstradicije vodi tako što bi branila nacionalne interese. Treba napraviti razliku, kažu oni, između osoba koje su australijski državljani, odnosno samo nastanjeni u Australiji

ili da ovde nemaju ni državljanstvo niti dozvolu boravka.

Svaki zahtev za izručenje australijskog državljanina morao bi da poštuje recipročnu obavezu Komonvelta o zaštiti građanskih i demokratskih prava svih građana. Ovo je moralni imperativ koji ne sme da bude zaboravljen, upozorava srpska organizacija.

Jedno od pitanja za razmatranje jeste da li bi Australija trebalo da bude u situaciji da realizuje zahtev za izručenje iz bilo koje zemlje, kada se ima u vidu da zakoni u pojedinim državama traže ugovor o izručenju da bi same primile takav zahtev, navode Srbi. U pitanju je, pišu oni, međusobni fer odnos i podjednak pristup ovoj tematici.

Oni navode i da danas u svetu ima oko 191 država i među njima su različiti nivoi priznavanja jedni drugih. "Neke zemlje priznaje samo jedna država - kao što je Turski Kipar, neke podržava njih 70, a neke su priznate na skoro univerzalnom nivou."
Uz to, formiraju se nove države i pre nego što im je ranija zemlja podeljena. "Svet je u stalnom menjanju, pogledajte samo kartu sveta iz 1990, 1939. i 1950. pa ćete videti promene."

"Australija ne treba da prihvata zahtev svake 'države', već da radije nastavlja da razvija dobrosusedske odnose sa drugim zemljama na ravnoj osnovi, ako te zemlje štite svoje državljane, onda i Australija treba svojima da pruži istu zaštitu. One zemlje koje i dalje slede 'zakon džungle' po kojem im je 'svako neprijatelj' treba da budu tretirane tako da im niko ne bude izručen. Na isti način treba tretirati i zemlje koje slede zakon iz Starog zaveta 'oko za oko'."

Na međunarodnom planu, navodi se primer "novoosnovane države Hrvatske, nastale iz ilegalnog i nasilnog otcepljenja bivše jugoslovenske republike, koja i dalje zadržava prikrivenu rasnu diskriminaciju (Izveštaj Amnesti internešenela iz 2010) prema značajnom delu bivše populacije te bivše jugoslovenske republike".

Srpska organizacija navodi Hrvatsku kao "državu koja je vodila najveće etničko čišćenje u Evropi, avgusta 1995. godine, kada je više od 250.000 civila raseljeno i izbeglo".

"Srbi za pravdu i demokratiju" zatim pišu da je "takva nova Hrvatska, nakon 15 godina čekanja, i tek kada je gospodin Sneden (Vasiljković) bio oklevetan u Australiji, putem lokalnog hrvatskog suda, a na osnovu nevažećeg zakona, izdala nezakonit nalog za hapšenje. Hrvatski ministar jednostavno je ignorisao te ilegalnosti i prosledio Australiji dokument pun ilegalnosti".

"Hrvatska se oslanja na propis da dokazi nisu potrebni, kako bi sakrila sve nelegalnosti i lično napala gospodina Snedena", navode srpski advokati i napominju državnom pravobraniocu da je on "dobro upoznat s ovom temom, ali da je rezultat da je Sneden (koji je nevin dok se ne dokaže suprotno) proveo četiri godine u zatvoru".