Dalmacija i Lika ostaće bez Srba
Izmučeni, iscrpljeni, bolesni, u poodmaklim godinama - Srbi povratnici na područje Bukovice i Ravnih Kotara osnovali su ovih dana Građansku inicijativu kako bi skrenuli pažnju javnosti na svoju muku, jad i čemer.
Organizovali su i javni skup u Kistanjama da bi do ušiju onih koji su ih svojim neodgovornim ponašanjem naterali da se samoorganizuju poslali poruku da srpski narod iz severne Dalmacije više ne može opstati na tim prostorima. Pozvali su na taj skup i srpske predstavnike u organima vlasti, od onih u opštinama do saborskih zastupnika, kako bi upozorili na svoj biološki nestanak.
Niko od srpskih političara nije došao osim načelnika opštine Ervenik Miloša Samardžije koji ne pripada nijednoj stranci. Od gostiju je bila prisutna još jedino Vesna Teršalić sa svojom brojnom ekipom iz zagrebačke Dokumente, centra za suočavanje s prošlošću i Kuće ljudskih prava. Očigledno je da ljudi iz Srpske demokratske samostalne stranke (SDSS) nisu došli jer su svesni, kako nam rekoše ti nesrećni ljudi, da su političkom trgovinom s vladajućom strankom svoju narod zavili u crno.
- Zbog hrvatske politike čiji je cilj da srpsko stanovništvo s ovog prostora nestane i neodgovornog odnosa predstavnika srpske etničke zajednice u hrvatskim organima vlasti prema vlastitom narodu srpsko stanovništvo na ovim prostorima je došlo u fazu izumiranja i biološkog nestanka - upozorio je na skupu Božo Šuša, jedan od uvodničara.
On je naveo i podatke potkrepljujući takvu ocenu. U opštini Benkovac je pre rata živelo 63 odsto Srba. Najpre ih se od toga broja iz izbeglištva vratilo osam odsto, ali se veoma brzo nakon toga u izbeglištvu ponovo našla polovina od tog broja. U benkovačkoj opštini sada živi samo oko 4,5 odsto. Od 2003. do 2011. godine iz severne Dalmacije i Like natrag u izbeglištvo, uglavnom u Srbiju, vratilo se 2.500 Srba.
Na području Zadarske i Šibensko-kninske županije, u 90 naselja u kojima su Srbi pre rata imali gotovo stoodstotnu većinu vratilo se od nula do tri odsto srpskog stanovništva. Ili, kad je reč, recimo, o velikim srpskim selima kao što je Bjeljina, od nekadašnjih 700 stanovnika na toj lokaciji sada ihi je tamo samo 11. U Brgudu je pre rata bilo 800 stanovnika, a sada ih je 21.
- Laž je i velika obmana kad srpski političari u Zagrebu tvrde da je urađeno mnogo na obnovi srpskih kuća. Ništa oni nisu napravili za svoj narod, pa ni na tom području. Da je tako kako oni kažu, kako to onda da je u Bjeljini od 130 kuća obnovljena samo 21, a u Brgudu od 140 samo 13? Tamo živi samo 11 stanovnika. A koliko je samo praznih sela?! Do temelja srušenih. A reč je o Ravnim Kotarima, najplodnijem delu Hrvatske, gde se najpre može obnoviti život. Kako to da se najmanje Srba vratilo upravo u krajeve gde najbolje mogu da žive? Može li to biti slučajno? - pita se Šuša.
Na skupu je bilo govora i o kršenju ljudskih prava srpskog stanovništva, ali ne samo na području Bukovice i Ravnih Kotara nego i u drugim delovima Hrvatske, posebno u slučajevima etnički motivisanih sudskih suđenja i presuda. Upozoreno je na primere otimačine srpske imovine pomoću sudskih presuda.
Izneti su i primeri kršenja elementarnih ljudskih prava unutar srpske manjinske zajednice od strane srpske političke elite. Pogotovo kad je reč o pravu na mišljenje jer ta elita, kako su naveli učesnici u raspravi, svakoga ko ih kritikuje naziva razbijačem srpskog jedinstva. U znak odmazde čak im ugrožavaju i egzistenciju. Bilo je reči i o napadima, među kojima i izrazito brutalnih, od strane pojedinih srpskih političara na Srbe koji upozoravaju na diskriminaciju srpske manjine u odnosu na ostale manjine. Prema Ustavnom zakonu o nacionalnim manjinama, jedino Srbi nemaju dopunsko pravo glasa.
- Mogli smo da organizujemo i masovni protest, zalepimo plakate po selima i sigurno bi ovde došla masa ljudi. Ali, nismo hteli da stvaramo gužvu. Odlučili smo da dođu samo oni koji će na najubedljiviji način pred političarima, koji našu sudbinu drže u svojim rukama, izneti podatke o našim problemima. Šta onda reći sada nego da je možda ipak trebalo drukčije da postupimo pošto su ti političari, ignorišući ovaj naš skup, maltene pljunuli na našu muku - kaže za "Vesti" Đuro Kresojević, jedan od organizatora skupa.
Nema više obnove ni povratka- Hrvatska država je donela zakon po kojem niko više ne može tražiti obnovu kuće ako takav zahtev nije podneo do 2004. godine. Jesu li možda ama baš svi oni koji su rasuti po celom svetu, sa čitavom silom problema koje imaju izbeglice, dakle iz objektivnih razloga, mogli da zadovolje taj uslov? Pa povratak ne može imati vremensko ograničenje! Ako se danas neko ne može vratiti zbog starosti i bolesti, ili zbog toga što na mestu povratka ne bi imao od čega da živi jer mu normalan život tamo niko ne garantuje, zašto takvu mogućnost povratka ne obezbediti deci ili unucima tih ljudi. Sa ovakvim vremenskim ograničenjima se jednostavno želi staviti tačka iza povratka srpskog stanovništva u Hrvatsku - kaže Božo Šuša.
Šokantne izjave ljudi iz SDSS- Najgore je u svemu što tačku povratka Srba u hrvatsku stavljaju njihovi političari. Kao što se događa, recimo, u kninskom gradskom veću čiji sam član. Uvek se šokiram kada čujem kako većnici srpske stanke SDSS uveravaju ostale većnike kako je povratak Srba završena priča, umesto da se bore za svakog čoveka koji bi hteo da se vrati svojoj kući - ogorčen je Đuro Rusić iz Plavna gde od nekadašnjih 2.400 stanovnika danas živi oko 100.
Posao rezervisan za Hrvate- U opštini Kistanje, u Nacionalnom parku Krka zaposleno je 250 ljudi, ali među njima nema nijednog Srbina. U ambulanti u Kistanjama takođe ne rade nijedan Srbin ili Srpkinja. Medicinsko osoblje ovde dolazi iz Knina i Šibenika bez obzira na činjenicu što među povratnicima imamo nekoliko medicinskih sestara. Među Srbima nema niko zaposlen ni u ovdašnjoj pošti, ni na benzinskoj pumpi - navodi Božo Šuša.
Prema nama je bolji HDZ- U Kistanjama, gde je srpska stranka SDSS na vlasti, nijedan Srbin ili Srpkinja ne mogu dobiti posao, a u Kninu, recimo, gde je HDZ na vlasti samo u jednoj od srednjih škola nas 11 Srba profesora dobilo je posao, te u kninskoj bolnici određeni broj medicinskih tehničara i sestara srpske nacionalnosti. Ovih dana sam čuo da su u kninskoj bolnici počeli da se zapošljavaju i lekari srpske nacionalnosti - podaci su kojima Đuro Rusić, bez obzira što zapošljavanje Srba u tim krajevima nije pravilo već izuzetak, dodatno komentariše efikasnost srpske politike u Hrvatskoj.
Nismo više ni manjina!- Nakon što je nama Srbima 1990. godine oduzet status konstutitivnog naroda sada više nismo ni manjina pošto su promenama u Ustavnom zakonu o nacionalnim manjinama sve manjine osim nas dobile dopunsko pravo glasa. Voleo bih zato da nam neko kaže - šta smo mi onda? Kakav je sada naš status? - zapitao je na skupu u Kistanjama Stevan Banjanin. |
