Ispovest iz Dobrovoljačke (2): Ljudi su bili toliko unakaženi da više nisam mogao da gledam
Svi visoki politički i vojni funkcioneri tadašnje Republike BiH bili su potpuno upoznati sa masakrom nad vojnicima JNA, koji se desio u maju 1992. godine, o čemu svedoče i delovi iz transkripta sednice ratnog predsedništva, održane 4. maja 1992. godine, dan posle masakra. Prema stenogramu te sednice, koja je u posedu agencije Srna, tadašnji ministar policije Alija Delimustafić je, obraćajući se prisutnim, direktno optižio Ejupa Ganića da je vodio akciju.
"Ovu akciju, koju je Ganić vodio juče bez znanja ministarstva odbrane i ministarstva unutrašnjih poslova sa predsednikom Izetbegovićem - to su vaše akcije. Vas dvojice. Akciju je vodio dvojac Ganić - Izetbegović. U toj akciji poginula su četiri oficira, dva teško ranjena... i jedan naš. Zato će neko verovatno odgovarati... Ganić se juče odlučuje na akciju, a nije obišao front", rekao je Delimustafić.
A ministar odbrane tadašnje Republike BiH Jerko Doko obavestio je, dan posle masakra u Dobrovoljačkoj, predsedavajućeg ratnog Predsedništva Aliju Izetbegovića da je video ljude koji su u Komandi tučeni, izmlaćeni i isprebijani.
Izetbegović: Gde se to vršilo, Doko?
Doko: Evo gore u Komandi. Pazite, ja se s tim uopšte ne mogu složiti kao čovek. 173 čoveka su tu. Pazite, kada razmišljamo ovako - pre smo morali postaviti stvar. Da nam vojska kaže - ako se izvuče ta komanda (misli se na komadu JNA) i pobegne nam dole, ona će odozdo komandovati i fino nas uništiti ovde. Ovako to vojnički nije mudro. Anarhija je bila. (…) Ja ne znam jeste li dogovorili da oni izađu odozgo, u toj koloni, 173 čoveka. Ako niste, mi ih imamo pravo uhvatiti onda. Od toga kako su sada obavljeni razgovori, noćas i jutros, 33 čoveka, starešine i građanska lica su se izjasnila da se vrate Kukanjčevim jedinicama, a 139 vojnika i građanskih lica neće ni da ide njima, ni da ostane sa nama. Samo jedan oficir se izjasnio da priđe u TO.
Izetbegović: Samo mi reci je li pritisaka na njih bilo pre toga? Možda mnogi nisu ni smeli, znaš: misle - pobiće nas, itd.
Doko: Ja ne znam, ja sam video neke ljude tako unakažene da nisam mogao to više gledati.
Izetbegović: Ko je to uradio?
Doko: Ne bih hteo ja, neka komandant priča o tome...
Jasno je da je cilj izjava iz Sarajeva da su napadi na JNA u aprilu i maju u Sarajevu 1992. godine, a posebno zločin u Dobrovoljačkoj, izvršile "pojedinačne grupe" i da nije bilo organizovane vojske - pokušaj da se odgovornost za taj napad prebaci na direktne izvršioce i od odgovornosti sačuvaju komandanti i naredbodavci.
Postoje dokazi da su posle masakra u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu muslimanski mediji likovali nad mrtvim pripadnicma JNA. Ratko Katalina, koji je bio pukovnik JNA zadužen za bezbednost i koji je bio teško ranjen u akciji kojom je komandovao Jovan Divjak, tvrdi da za mučki napad u Dobrovoljačkoj ulici na kolonu koja se povlačila Divjaku "ne bi trebalo suditi po komandnoj, nego po direktnoj odgovornosti".
"Divjak je bio glavni akter dešavanja na mestu gde su ubijani zarobljeni vojnici", rekao je Katalina.
On je dodao da takvo ponašanje Divjaka leži u činjenici da je još 1990. godine oružjem snabdevao Muslimane i zbog toga bio osuđen pred vojnim sudom, pa je "hteo da se lično sveti vojsci".
U knjizi Miladina Petrovića "Tajna Dobrovoljačke ulice" Katalina se seća da je, "dok su sve kasarne bile u potpunom okruženju, a pripadnici JNA ginuli, televizija BiH zastupala interese samo jedne strane, izmišljajući da JNA napada Predsedništvo BiH".
"Bio je to obrazac ne neke savremene propagande, nego najprimitivnije propagande - kada se jedna televizijska kuća, koja ima monopol na informisanje, pretvori u zaštitnika samo jedne strane", rekao je Katalina.
On je podsetio da je tada emitovana vanredna emisija koja je navodila na zaključak da joj je cilj da opravda zločine, što ih je tog dana činila novoosnovana Armija BiH.
Poznati sarajevski neuropsihijatar i publicista Dušan Kecmanović, koji se bavi etnonacionalizmom, a danas živi i radi u Australiji, analizirao je pisanje tadašnjeg sarajevskog "Oslobođenja".
On je naveo da taj list, koji je dobitnik međunarodne nagrade za "odanost istini i očuvanju multikulturalnosti", nije bio slika i prilika objektivnog informisanja i profesionanog novinarstva.
Zanimljivo je da u biblioteci u Sarajevu, koja je obavezna da čuva sve novine, nema sarajevskih novina koje nose datum 4. maj - dan posle zločina u "Dobrovoljačkoj ulici".
