Zečević: Jedna granata je mogla da ubije 200 ljudi
Optuženi Radovan Karadžić sugerisao je danas pred Haškim tribunalom da jedna granata nije mogla da ubije i rani više od 200 osoba na sarajevskoj pijaci Markale u zimu 1994. godine, a svedok optužbe Berko Zečević uzvratio je to moguće i da se upravo to desilo.
Tadašnji predsednik Republike Srpske optužen je za terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima, uključujući i eksploziju na Markalama u kojoj je 5. februara 1994. poginulo 66 osoba, a ranjeno više od 140 građana.
Karadžić je pokušao juče da ospori Zečevića kao svedoka zbog pristrasnosti, a danas je pokušao da pokaže kako je ne moguće da jedna granata ubije toliko ljudi. Međutim, berko Zečević je ostao pri svome.
"Fragmenti granate od jednog grama mogu ubiti čoveka...Pokušaj minimalizovanja efekata minobacačke granate usred pijace je besprizoran", kazao je Zečević, sarajevski profesor tehnologije naoružanja.
On je precizirao da se fragmenti minobacačke granate od 120 milimetara, kakva je pogodila Markale, kreću brzinom od 1.200 metara u sekundi, a da je, poređenja radi, 30 metara u sekundi jednako brzini od 108 kilometara na sat. S obzirom na mali prostor, jedan fragment je na Markalama, po njegovim rečima, mogao da pogodi dve osobe.
Dok ga je Karadžić unakrsno ispitivao, Zečević je potvrdio da je istragom, koju je sproveo dan posle eksplozije, 6. februara 1994, označio šest mogućih lokacija sa kojih je granata mogla biti ispaljena. Pet tih lokacija bilo je na teritoriji pod kontrolom Vojske Republike Srpske, a jedna na teritoriji koju je kontrolisala Armija BiH.
Zečević je kazao i da je, zato što je u izveštaj uključio lokaciju na teritoriji ABiH, bilo naređeno njegovo ubistvo, ali da ga nisu naručili Srbi.
Na poziv haškog tužilaštva, Zečević je 2003. godine napravio, kako je rekao, precizniju analizu eksplozije na Markalama za suđenje generalu Stanislavu Galiću, komandantu trupa VRS oko Sarajeva. Po toj analizi, granata je mogla biti ispaljena sa tri lokacije na području VRS.
Upitan od Karadžića zašto granata nije mogla biti ispaljena sa teritorije ABiH, veštak je odgovorio da zbog male udaljenosti tih položaja, granata morala imati slabije pogonsko punjenje, a da u tom slučaju stabilizator granate ne bi bio nađen zabijen u asfalt na Markalama, kao što jeste.
Na primedbu optuženog da je neko stabilizator neko mogao "zabiti" u asfalt, Zečević je uzvratio da "nema tako jakog čoveka". "Znači, on je trebalo da zabije stabilizator u zemlju, a da niko na pijaci to ne primeti...I da prethodno ubije sve te ljude i zamrzne ceo taj prizor", kazao je svedok.
Pošto je Karadžić sugerisao da je granata mogla biti bačena sa okolnih krovova ili podmetnuta na tlo, Zečević je to odgovorio da je, uz rizično i zabranjeno prepodešavanje upaljača granate, to teoretski "bilo moguće, ako je čovek lud ili terorista i želi da ubije sebe i sugrađane".
"Hvala vam, to ni ja ne bih bolje rekao", odvratio je Karadžić, koji nastavlja unakrsno ispitivanje Žečevića. Bivši predsednik RS optužen je i za genocid u Srebrenici i još
sedam bosanskih opština; progon nesrba širom BiH i uzimanje osoblja UN za taoce 1992-95.
