"Hasanaginica" će dobiti spomenik
Jedna od najprevođenijih usmenih balada na svetu „Hasanaginica“ uskoro će biti zapisana i u kamenu. Turistička zajednica Imotskog realizuje ideju o spomeniku baladi koja čini deo svetskog kulturnog nasleđa.
Spomenik će krasiti litice Modrog jezera, a taj turistički i kulturni poduhvat u susednoj Hrvatskoj već pozdravljaju. Imoćani ponosno ističu kako je Hasanaginica proslavila njihov kraj.
Poslednjih godina turistički radnici ovog kraja uporno Hasanaginicu predstavljaju kao priču koja se dogodila u njihovom mestu. Jedan od pokretača izgradnje spomenika baladi Mijo Milas potvrđuje da je Hasan-aga stvarni lik, musliman ranjen u borbi sa hrišćanima, sredinom 17. veka. A nesrećna Hasanaginica je Fatima Arapović, rođena Pintorović. Umrla je od boli i nepravde, a pokopana na južnim obroncima Modrog jezera, kako govori i narodno predanje.
"U Hasanaginici se opisuju stvarne ličnosti. Ličnosti ovog kraja. Zamislite nemačkog turistu koji će čitati stih svoga Getea na njenom grobu, koji je među prvima preveo Hasanaginicu na nemački jezik, ili ruskog koji će videti da je njegov slavni Puškin takođe preveo Hasanaginicu. Da ne govorimo o Japancima, Englezima, Francuzima i svim ostalim narodima koji u svojim bibliotekama imaju baladu o Hasanaginici nastalu na imotskim prostorima. Mislim da je to posebno s turističke prezentacije našeg Imotskog i Imotske krajine nešto uistinu impozantno“, kaže dr Mijo Milas.
Tekst Hasanaginice na 15 jezika
Hasanaginicu su prevodili Gete, Skot, Puškin. Ona je deo svetskog kulturnog nasleđa, a na 15 jezika sveta sad će se čuvati i u kamenim stihovima.
"Mi ne ulazimo u to odakle je Hasanaginica, mi podižemo spomenik pesmi. Svako mjesto ima svoje istoričare koji su našli da je Hasanaginica baš iz tog kraja. Jedino je sigurno da pesma govori o Imotskom, koji se triput spominje u pesmi. U 2010. ishodili smo dopuštenje Hrvatskih šuma i Ministarstva kulture za postavljanje spomenika, napravili idejno rješenje i troškovnik, te osigurali novac za zaštitnu ogradu na litici. U zavisnosti oo novca, tokom 2011. trebali bismo da završimo spomenik. Planiramo da pošaljemo zahteve u 15 zemalja na čije je jezike pesma prevedena, da uklešu prevode na svojim jezicima na materijalima koje bismo im mi propisali, da nas i to poveže”, kaže predsednik Turističke zajednice Imotski Luka Kolovrat. |
