Kraj ruske bajke u Crnoj Gori
Posle opšte histerije Rusa za kupovinom zemljišta i nekretnina u Crnoj Gori nastupila je prava suša. Mnogi investitori propadaju jer prazne stanove u novoizgrađenim zgradama nema ko da kupi, a kršovite parcele koje su nekada prodavane za milione evra sada stoje neiskorišćene. Neki kažu ekonomska kriza, a neki da je Zapad naredio da se Rusi malo obuzdaju.
Bilbordi na ulicama, panoi u izlozima agencija i većih firmi u Budvi, Kotoru, Baru i dalje su dvojezični: na ruskom i srpskom, ili rekli bi neki na "crnogorskom", nude se "njedvižimosti" odnosno nekretnine - od stanova i vila do hotela i hektara zemljišta.
Ali, njih, bogatih Rusa - više nema. Baš kao ni prebogatih Iraca, Ukrajinaca, Engleza i drugih investitora iz belog sveta koji su koliko još do pre tri godine za komad obale Jadrana trošili stotine miliona.
"Moglo se prodati bukvalno sve", seća se tog doba Sveto Lutovac, vlasnik agencije za nekretnine u Budvi. "Sada ne kupuje baš niko ništa, više prometa imali smo za vreme bombardovanja 1999!"
Ne pomaže ni što su cene u poslednje dve godine gotovo prepolovljene u odnosu na "ruski bum" iz 2007. i 2008. Recimo, kvalitetan stan u administrativnom delu, centru Budve, prošle nedelje je nuđen po ceni od svega 1.500 evra po kvadratu. Uzalud, nema interesenata, baš kao ni za još oko 10.000 stanova, izgrađenih a neprodatih i neuseljenih na celom crnogorskom primorju u ovih nekoliko godina.
"Svetska kriza jeste jedan od razloga što je prodaja nekretnina najgora u poslednjih 20 godina. Ali, da sve stane kumovala je i nespremnost i slaba pripremljenost države i državnih organa da se suoče sa enormnom tražnjom. Uz nestručnost posrednika, prevare, loše i pogrešne informacije, velike probleme investitorima donela je slaba administracija koja se nije organizovala u skladu sa zbivanjima, počev od sudske procedure, overa i drugih sitnica do nedostatka planova, urbanističkih rešenja i stručne pomoći. Ispalo je da su mnogobrojni kupci dovedeni u zabludu. Bilo je, izgleda, bitno samo na brzinu uzeti novac", objašnjava Lutovac.
Stotine miliona evra je, ipak, ušlo u Crnu Goru. Bogati kupci plaćali su najčešće kešom, uz basnoslovne provizije koje im je za posredovanje uzimao ko je stigao: turističke organizacije, firme registrovane za sasvim druge poslove, taksisti, pojedinci... Među "dilerima" nekretnina vladao je, a i sada je na delu, pravi rat ko će pre "uloviti" bogatog Rusa i ponuditi mu "lager-listu" garsonijera, stanova, hacijendi, praznih placeva, ekskluzivnih kuća, celih turističkih naselja. A stranci su kupovali, ne pitajući za cenu, i na moru i na severu Crne Gore. Puste livade i zaboravljeno zemljište odjednom je počelo da vredi na stotine hiljada evra...
Kupci široke ruke prestali su da dolaze, a rezultat je, između ostalog, i agonija građevinskih firmi i pojedinaca koji su se svojevremeno debelo zadužili i gradili cele solitere. Danas grcaju u kreditima, kupaca ni na vidiku. Propali su, u međuvremenu, i neki od investitora, poput ruske poslovne imperije "Miraks", koja je uložila stotine miliona evra u izgradnju naselja Zavala u Budvi, a onda od svega digla ruke. Ni u Kolašinu, Grblju, na Luštici, ostrvu Mamula i mnogobrojnim morskim uvalama, na hektarima zemljišta prodatog za debele pare, uglavnom Rusima, nisu nikli planirani hoteli, golf igrališta, marine, kockarnice...
Politička, pa ekonomska krilatica koja se u Crnoj Gori često čula u istoriji - "Hoćemo Ruse!" - postala je, tako, opet aktuelna. U pozadini cele priče, pak, govorka se da celi scenario nije baš slučajan.
Navodno, u crnogorski investicioni raj prste je umešala i visoka politika pa je zbog interesa zapadnih sila i Evropske unije namerno povučena "ručna" i zaustavljen uticaj ruskog kapitala u ovom delu Balkana. Tek - ruska bajka je, očito, završena.
