Kep zatočenik nepravednog zakona

Sa prvim danom februara, australijski federalni ministar unutrašnjih poslova i pravosuđa Brendan O'Konor najavio je krupne promene u ovdašnjem zakonu o ekstradiciji. U ovdašnjoj srpskoj zajednici, posebno u krugovima bliskim slučaju Dragana Vasiljkovića, dobrodošlicom su dočekali ovu najavu. Branioci Kapetana Dragana, naime, od početka tvrde da australijski zakon u ovoj oblasti prilično zaostaje za stvarnošću i da je njihov klijent direktna žrtva.

Kapetan Dragan Vasiljković

Pozivajući javnost da do 14. marta ove godine da svoje mišljenje o predloženim amandmanima, gospodin O'Konor uz ostalo kaže da će se raditi na tome da se skrati vreme koje neko provede u zatvoru, kao i da se ponude odgovarajuće zaštitne mere.

Po njegovim rečima, cilj je da se "australijskim institucijama zakona obezbedi da uspešno i produktivno sarađuju sa njihovim partnerima u inostranstvu".

Ministar O'Konor navodi da će se raditi na tome da se u procesu izručenja prošire mogućnosti odobravanja odbrane uz kauciju, zatim, da se ubrza vreme koje ljudi provedu u zatvoru u Australiji, čekajući da budu izručeni stranoj zemlji, kao i da se poveća stepen zaštite pojedinaca tako što bi im bila pružena zajednička pomoć i proširene mogućnosti da se izručenje odbije.

"Važno je da se obezbedi balans između obaveze o izručenju i zajedničke pomoći. To znači da optužena osoba treba da dobije pošten tretman, ali i da se obezbedi da kriminalci ne izbegnu zakon samo zbog toga što su operisali izvan nacionalnih granica", kaže gospodin O'Konor.

Šta Dragan Vasiljković može da očekuje od novog zakona? To je nemoguće reći u ovom trenutku, kada je njegov legalni proces pri kraju i još uvek izgledno da bude izručen pre nego što ti amandmani budu uopšte i usvojeni.

U svakom slučaju, ovo je profesionalna i moralna pobeda njegovih advokata koji su od prvog dana upozoravali da je ovdašnji zakon o ekstradiciji manjkav. Nije samo Vasiljković u pitanju. Gotovo u isto vreme, ovde je vođen proces za izručenje Čarlsa (Karolja) Zentaija Mađarskoj.

Zahtev je na kraju odbijen, a Zentaijevi branioci sve vreme su tvrdili da ovde postoji sukob nadležnosti - da ne može lokalni prekršajni sud da postupa kao izvršni organ u ime predmeta koji pripada federalnim vlastima. I kod Zentaija i kod Vasiljkovića nije bila reč o konkretnoj optužbi za ratni zločin - i Mađarska i Hrvatska, naime, tražile su "svaka svoga" zbog istrage o ratnom zločinu.

Kao što je poznato, propisi o izručenju ne dozvoljavaju lokalnom sudu da ceni verodostojnost optužnice (u Vasiljkovićevom slučaju nije je ni bilo, jer nikad nije optužen). Sud je samo mogao da se izjašnjava da li postoji pravni osnov da bude izručen.

U tom, početnom, stepenu, odbrana je, sada se vidi uzaludno, dokazivala da australijski Zakon o ekstradiciji ne sadrži propise o ratnom zločinu, odnosno, baš taj dovoljan pravni osnov za izručenje. Samim tim, tvrdili su advokati, ovaj zakon se ne može odnositi na Vasiljkovića, već se na njega primenjuje Ženevska konvencija.

ŽENEVA STARIJA OD LOKALNOG ZAKONA: Bredli Slougrouv

Kada je izgubio pravo da radi kao barister, gospodin Slougrouv je lane podneo predstavku Haškom sudu.

Glavnom tužiocu Međunarodnog suda dr Luisu Morenu-Okampu on je lično uručio materijal u kome je optužio i australijske i hrvatske vlasti da su, hapšenjem Vasiljkovića, prekršile opšte odredbe Ženevske konvencije i, prema Rimskom statutu, ovim i same počinile ratni zločin.

Gospodin Slougrouv pozvao se na to da su Ženevske konvencije jedinstveni dokumenti koji određuju proceduru koju su države-potpisnice dužne da poštuju u gonjenju ratnog zločina. U ovom slučaju, tvrdi on, to se nije desilo.

Barister Klajv Evat, koji danas vodi odbranu, obe u stvari, i u procesu izručenja i žalbi na izgubljenu tužbu protiv "Australijena", pokušao je u jednom momentu da skrene pažnju sudu na neke jednostavne detalje.

Tražeći da se njegov klijent oslobodi, Klajv Evat je na sudu tvrdio da je Vasiljković "ilegalno u zatvoru". Da bi to potkrepio, on se pozvao na nalog za hapšenje u kome stoji da mu se, posle lišavanja slobode, određuje mesec dana zatvora. Na ovo je zastupnik Komonvelta, barister dr Džejms Renvik odgovorio da se to odnosi na Hrvatsku, na šta je Evat primetio da taj detalj ne piše.
 

NEOZBILjNA OPTUŽBA: Klajv Evat

"Ako ne bi proveo duže od mesec dana kod njih, onda optužbe protiv njega nisu ni ozbiljne", dodao je Evat.

Evat je pokušao pred kraj prošle godine i sa daleko eksplozivnijim materijalom. Njegovi saradnici našli su da Hrvatska traži Vasiljkovića na osnovu zakona koji nije ni postojao u vreme kada je on navodno počinio ratni zločin. Ni ovaj pokušaj mu nije uspeo, jer je Federalni sud zaključio da je Visoki sud (nekoliko godina pre toga) već zaključio da postoji pravni osnov za ekstradiciju.

Gospodin Evat ima još jednu šansu, žalbu pred većem Federalnog suda. Posle toga, slučaj odlazi na odlučivanje ministru unutrašnjih poslova Brendanu O'Konoru.