Rado ide Srbin u Slovence
Peran Bošković, paroh ljubljanski, muku muči kako da uveri Srbe i pravoslavce koji žive u Sloveniji da cene svoj izvorni nacionalni i duhovni identitet kojem Slovenci, ne samo da se ne opiru već u njegovim vrednostima uživaju - bilo da je reč o srpskim filmovima, muzici, pozorištu, izletima u Srbiju, itd.
Zašto onda Srbin tako rado ide u Slovence, pitanje je na koje otac Peran već godinama traži odgovor.
- Niko ti ovde neće zameriti ako se deklarišeš kao Srbin. Koliko je samo Srba došlo u Sloveniju od kada je ona samostalna država ovde da radi ili studira, većina i ostane kad završi fakultet. Koliko je samo lekara ovde došlo iz Srbije i Republike Srpske - podseća Bošković.
Ako Srbi u Sloveniji ne beže od svoje nacionalnosti i vere iz straha, u čemu je tu onda problem?
- U njihovim roditeljima, još uvek u velikoj meri, opterećenim predrasudama. Reč je o ljudima koji nikako da odvoje ovdašnji stav prema Srbima u odnosu na onaj u Hrvatskoj ili Bosni. Ako su poreklom iz Srbije teško odbacuju sećanje na slovenačko odvajanje od Beograda 1991. godine, zbog kojeg su i oni sami u jednom trenutku imali velike
Vekovne veze
|
probleme. Kad bi se lakše odmakli od istorije raspada Jugoslavije objektivnije bi shvatili i kakav im je sada status u Sloveniji.
Kakva su vaša iskustva sa ljudima koji naginju asimilaciji?
- Izdvojiću jedno ekstremno iskustvo koje najbolje oslikava stanje duha, recimo kod dela mladih ljudi srpskog porekla. Rekavši mi da je njegov pokojni otac bio Srbin i pravoslavac, jedan mladi čovek je taj podatak istakao kao istorijsku činjenicu u svojoj porodici sa kojom on u smislu nasleđa očeve nacionalnosti nema nikakve veze. Oca kao Srbina doživljava kao muzejsku vrednost.
Šta SPC i srpske institucije u Sloveniji preduzimaju kako bi se to stanje promenilo?
- Organizovali smo učenje srpskog jezika u školama. Ali ima ih samo nekoliko, sa po jednim takvim razredom. Zato smo se odlučili i za jedan mnogo originalniji potez - gradimo Pastoralno kulturni centar pri crkvi Svetog Ćirila i Metodija u Ljubljani. Biće dovršen u maju ove godine. Imaće 1.769 kvadrata, dva nivoa pod zemljom, prizemlje i jedan sprat, aulu, učionice, kancelarije, biblioteku, multimedijski centar, dvoranu za 200 ljudi, prostore za boravak i šest apartmana za goste. Želja nam je, dakle, da i na taj način negujemo identitet srpskog naroda u Sloveniji, potaknemo međukulturni dijalog i toleranciju, te zbližavanje kultura i vera.
