Milo Đukanović - od džemperaša do bogataša
Ranih osamdesetih godina prošlog veka, sem najbliže rodbine, drugova iz škole i njihovih vršnjaka iz ulice Mitra Bakića u tadašnjem Titogradu, niko nije znao za braću Aca i Mila Đukanovića. Sinovi medicinske sestre Stane i Radovana Đukanovića, uglednog sudije Vrhovnog suda Crne Gore, nisu se ničim posebno isticali.
Milo se rodio 15. februara 1962. godine u Nikšiću.
Kažu da ga je otac kao najmlađeg od troje dece najviše razmazio i štitio na svakom koraku. Ipak, još u sedmom razredu osnovne škole radio je u nikšićkoj pivari da bi zaradio za džeparac.
Trenirao je košarku, ali ga je škola odvukla na drugu stranu. Ostali su mu grdni problemi da nađe cipele broj 48, jer je Milo u šali voleo da kaže da voli da ima čvrstu tačku oslonca.
Gimnaziju i ekonomski fakultet završio je u Podgorici, a u indeksu su prevladavale šestice. Ipak mu to nije smetalo da se u omladinskoj organizaciji meteorski vine u sam vrh rukovodstva i učlani se u Savez komunista, a da još nije postao punoletan. Ubrzo je uleteo u najviši partijski organ Saveza komunista Jugoslavije - Centralni komitet.
Nije ga, međutim, bilo u redovima prvoboraca crnogorske "antibirokratske revolucije" 1989. kada je pred plimom narodnog nezadovoljstva palo staro partijsko i državno rukovodstvo. U žiži tih događaja našao se njegov stariji brat Aco. Milo se tu obreo kad je trebalo deliti uloge u vlasti i saopštio da se on dogovorio sa bratom: Aco će se baviti biznisom, a on politikom.
Kada je u šarenom džemperiću pre 19 godina seo na stolicu prvog ministra crnogorske vlade i u radnu knjižicu upisao prvi radni dan, ni on verovatno nije slutio da će toliko dugo trajati, da će dobiti sve moguće izbore i referendume, da će šest puta sedati na premijerski tron i da će u međuvremenu "odraditi" ijedan petogodišnji mandat na mestu šefa crnogorske države.
Kada je u ponedeljak popodne ozvaničio da se povlači sa čela izvršne vlasti, mnogi su tvrdili da je to još jedan vešti politički dribling, da će se opet popišmaniti i u pogodnom trenutku ponovo vratiti - možda već na narednim izborima za predsednika Crne Gore.
Bilo kako bilo, Milo Đukanović će ostati primer političkog kameleona i pragmatika koji se tako održao 20 godina na vlasti, iako su svi izbori i referendumi popraćeni velikim sumnjama, pa i neporecivim dokazima o njihovoj nelegalnosti. Nekad je bio veliki Jugosloven i Srbin, čovek koji je isticao da je srećan što stoji uz rame Slobodana Miloševića. Tada je stekao nadimak Milo Britva.
Ipak, od onoga koji se svim srcem zalagao da se Kosovo brani svim sredstvima, čoveka koji je najviše mrzeo "ustaše, četnike i stoprocentne Crnogorce" i svim srcem se zalagao za zajedničku državu Srbije i Crne Gore "zbog vekovnih bratskih veza i zajedničke krvi" - za kratko vreme je pokazao jedno sasvim drugo lice. Preobratio se u žestokog crnogorskog ultranacionalistu koji će na mišiće i uz svesrdnu pomoć onih kojima je to odgovaralo izdejstvovati crnogorsku nezavisnost.
Oženjen je pravnicom Lidijom, koja je iz plemena Kuč, kojom se oženio posle osam godina zabavljanja. Lidija kaže da Mila voli ne zato što je njen suprug funkcioner, već zato što je svaki dan bez njega izgubljen.
Milo će ostati upamćen kao "vladar" koji je ostavio pustu, rasprodatu i osiromašenu zemlju bez i jednog jedinog zdravog preduzeća, ali i šačicu trulih bogataša. Među njima su i njegov brat Aco i sestra Ana (pa i sin Blažo koji se "zlopati" sa 11.000 evra mesečne kirije za 400 kvadrata poslovnog prostora koji je dobio na dar od strika Aca), a za njega samog poznati međunarodni instituti su kazali da je, posle Berluskonija, jedan od najbogatijih državnika u Evropi.
Konačno, Milu Đukanoviću visi o vratu i teret više od 30 nerasvetljenih ubistava, a među žrtvama su direktor i glavni urednik lista "DAN" Duško Jovanović, Đukanovićev ljuti kritičar i oponent, kao i nekoliko visokih policijskih funkcionera.
Za Mila kažu da se veoma retko smeje, skoro je nemoguće pronaći njegovu fotografiju na kojoj je veseo. Tvrdio je da će postati bogat tek kad prestane da se bavi politikom.
