Madžar: Dinkić prodaje maglu
Uprkos činjenici da će inflacija do kraja godine probiti gornju zacrtanu granicu od osam odsto, ministar Mlađan Dinkić se zalaže za veću potrošnju, čime na jeftin način ubire poene kod osiromašenih građana Srbije, kaže u razgovoru za "Vesti" dr Ljubomir Madžar, član Naučnog društva ekonomista.
Smatrate da NBS neće uspeti da obuzda inflatorne pritiske do kraja godine?
- Centralna banka je za ovu godinu predvidela inflaciju od šest odsto, s tim da odstupanja mogu najviše da idu do osam odsto. Nivo donje granice je probijen, a gornje već dostignut, tako da je sva prilika da će inflacija biti viša od zacrtane. To će izazvati dodatno osiromašenje već siromašnog naroda.
Drugim rečima čeka nas stezanje kaiša, jer će u korpama će biti manje hleba, mleka, ulja.
Već sada nezaposlenost u Srbiji je dostigla 20 odsto, a zaposlenost pala ispod 50 odsto?
- Da, to je veliki problem, jer dosta građana ne prima platu, a oni koji je primaju suočavaju se sa realnošću da cene rastu brže od plata. I dinar će morati da pada, mada je od 2008. godine izgubio 25 do 30 odsto vrednosti.
Iako ekonomisti smatraju da plate u javnom sektoru i penzije treba da ostanu zamrznute, ministar Dinkić se zalaže za veću potrošnju?
- U politici vlada surova konkurencija među strankama, pa su tako obećanja koja daju političari najvećim delom lažna. Stranke se takmiče u prikupljanju glasova tako što troše društveno bogatstvo ove zemlje i naroda.
Naročito je opasna tobožnja borba za sirotinju. Tako zalaganje ministra Dinkića za odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija i povećenje potrošnje nikako nije dobro da srpsku privredu, ali je možda dobro za ministra. Iako se na taj način može ubrati neki glas, to nikako nije za pohvalu i ponos. Pogrešna je procena da će rast potrošnje značajnije podstaći ekonomski rast.
Prodali smo kuću i pare potrošili
U periodu od 2000. pa sve do 2008. godine vođena je loša ekonomska politika. Prodali smo brojne firme, a devize u zemlju su pristizale i po raznim drugim osnovama, pa je dinar nerealno ojačao, čime je grdno oštećena naša privreda i poljoprivreda.
Štete su golim okom vidljive. Dobar je primer propasti Novog Pazara, koji je do 2000. godine cvetao, a danas je to privredna pustinja. Drugim rečima prodali smo kuću, pare smo potrošili, pa sad ispaštamo - ocenjuje Madžar.
|
Smatrate da je naša javna potrošnja već prevelika?
- Svakako, javna potrošnja već čini oko 42 odsto u našem bruto društvenom proizvodu, što je mnogo više nego u našem bližem i daljem okruženju.
A prevelika javna potrošnja povećava inflatorni pritisak. Stoga demagogija o većim penzijama i platama u javnom sektoru nije dobra jer mnogo košta i privredu i društvo.
Poslednjih meseci govori se o novom modelu rasta tj. prelasku na izvozno orjentisanu privredu. Da li je to moguće?
- Ekonomska vlast se setila se prelaska na izvozno orjentisanu privredu u trenutku kad baš i nema novca za to. Da biste imali izvozno orjentisanu privredu morate imati i velika sredstva.
Na žalost mi nismo u situaciji da se mnogo zadužimo, jer kreditori gube poverenje zbog brzog rasta našeg duga.
Osim toga investitori su paralisani i u svojim privredama zbog ekonomske krize i kod kuće slabo ulažu, a kamoli da su spremni da lome vrat po bespućima Srbije. U poslednjih desetak godina bilo je novca, ali je iscurio u potrošnju. Dakle, kada je bilo mogućnosti da se razvije izvozno orjentisana privreda i kada su ekonomisti pozivali na to, vlast se nije obazirala.
