Odmrzavanje plata i penzija (tek) u januaru
Plate i penzije biće odmrznute u januaru sledeće godine, dogovoreno je u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), pišu beogradski mediji, dodajući da je kompromis postignut kasno u petak uveče, posle dugih pregovora.
Kako navodi ''Politika'', pregovarači iz Vašingtona insistirali su da se poštuje raniji dogovor da plate i penzije budu odmrznute tek u aprilu, dok je Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, zagovarao stav da je to moguće učiniti već u oktobru ove godine.
Strane su se našle na pola puta, pa je tako dogovoreno da u januaru plate i penzije porastu za polovinu stope šestomesečne inflacije. To znači da zaposleni i penzioneri mogu da očekuju tri povećanja ličnih primanja u sledećoj godini: u januaru, aprilu i oktobru, piše "Politika".
Praktično građani Srbije mogu da očekuju povećanje primanja od četiri ili pet posto.
Tokom pregovora, kako piše "Politika", dogovoreno je i da se još u toku ove godine povećaju podsticaji za privredu i građane. Tako je od 14 milijardi dinara, koliko je traženo od MMF-a, odobreno šest milijardi. Dogovoreno je da se dodatna sredstva izdvoje i za socijalnu pomoć.
U Memorandumu o budžetu za 2011. godinu, u kome se nalaze i prognoze do 2013. godine, a koji je vlada nedavno usvojila, planiran je blagi rast prosečnih plata, broja zaposlenosti i domaće i izvozne tražnje.
Građani se nećee mnogo ovajditi od povećanja, piše "Politika", jer, prema ovom dokumentu, a u skladu s dogovorom s MMF-om, predviđen je rast od dva do najviše 4,5 procenata.
Prema planskim parametrima penzije bi od aprila 2011. godine porasle za 3,4 odsto, a od oktobra iste godine 2,5 procenata. Aprilsko povećanje u 2012. godini iznosilo bi 3,5, a oktobarsko dva odsto. Godinu dana kasnije penzije bi bile veće za tri odsto u aprilu i dodatnih dva procenata u oktobru - navodi se u Memorandumu o budžetu.
U memorandumu se vidi i namera države da se, smanjenjem ukupnih troškova namenjenih za javnu potrošnju, plate i penzije, povećaju izdaci za investicije.
Predviđa se smanjenje učešća javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu za tri odsto i dodaje da ''veliko fiskalno prilagođavanje nije moguće bez čvrste fiskalne discipline i poštovanja gornje granice rashoda predviđene ovim projekcijama".
U ovom dokumentu navodi se i nekoliko pravaca u kojima bi mogla da ide poreska reforma. U svakom slučaju, piše list, bilo koja promena poreskih stopa, morala bi da bude prihodno neutralna. To znači da bi u narednom periodu svako ukidanje novouvedenog poreza, na primer, poreza na mobilne telefone, moralo biti nadoknađeno uvođenjem novih dažbina ili povećanjem postojećih opterećenja.
Zato se kao jedna od mogućih varijanti prevenstveno navodi povećanje opšte stope poreza na dodatu vrednost od 18 odsto. Najavljuje se i mogućnost povećanja poreza na pojedine proizvode, kao što su računari i stanovi u novogradnji, koji su se dosad oporezivali po stopi od osam procenata.
Moguće je i progresivno oporezivanje zarada uz povećanje neoporezivog praga, ali i izmene u obračunu osnovice za godišnji porez na dohodak građana. Rešenje se vidi i izmeni poreza na imovinu i smanjenja nameta na dobit preduzeća.
