Kina i Srbija: Od prijateljstva do velikih ulaganja
Nakon Smedereva, najave su da će Kinezi ući i u Zrenjanin i Bor. Šta će od svega toga imati Srbija?
Te 2014. godine u diplomatiji smo čuli odlomak iz Kremanskog proročanstva.
"Pre 200 godina bio je kod nas jedan mudar, ali nepismen čovek, a bio je prorok".
- Nikada nije čuo za Kinu, ali je rekao: 'Doći će ljudi sa istoka, žuti ljudi i zavladaće svetom. Oni će piti vodu sa srpske reke Morave - rekao je tadašnji predsednik Tomislav Nikolić kineskom premijeru Li Kećangu.
Li Kećang je na to odgovorio da će Srbi i Kinezi zajedno piti iz Morave i Dunava, a da su svi dobrodošli da piju iz reke Jangce.
Četiri godine kasnije, srpski zvaničnici gotovo uvek koriste sintagmu "naši kineski prijatelji" kada govore o najmnogoljudnijoj zemlji sveta.
- Dođi, Li, ovamo, da te vidi Srbija - reči su kojima se predsednik Vučić u julu obratio kineskom ambasadoru prilikom obilaska železare u Smederevu.
- Moj brat Li (Mančang) i ja se viđamo dva puta nedeljno i sad vama to dođe smešno... O svemu razgovaramo s našim prijateljima Kinezima, dotad će da bude završen Bor, ako slučajno Kinezi budu dali najbolju ponudu, onda bi Kinezi bili od Smedereva do Bora.
Bor i Zrenjanin
Rudarsko-topioničarski basen Bor, jedno od najvažnijih preduzeća u Srbiji, tema je i aktuelne posete srpske državne delegacije Pekingu - potpisan je ugovor o preuzimanju, a ministar finansija Siniša Mali navodi da je reč o investiciji od 1,46 milijardi dolara.
Mali je ranije potpisao i "okvirni sporazum" Vlade Srbije i kompanije "Šandog Linglong" o ulaganju, kako se navodi, milijardu dolara u Zrenjanin. Reč je o fabrici koja proizvodi automobilske gume.
Istu sumu, samo za transport, pomenula je i ministarka Zorana Mihajlović, dok predsednik Vučić najavljuje ugovor o obilaznici oko Beograda na koju se čeka decenijama.
Na pitanje da li su te cifre realne, ekonomista Ljubodrag Savić za BBC na srpskom kaže: "Realne su, dok ne budu realne".
- Nije prvi put da se tako nešto najavljuje, tokom takvih poseta uvek se govori o velikim ciframa - nešto se realizuje, a nešto ne.
Ipak, kako kaže, kineski ambasador mu uliva poverenje - "učinio je više za Srbiju nego svi naši menadžer i političari zajedno" - i ne sumnja da će, "barem što se tiče kineske strane", sve biti realizovano.
- Nemamo drugog izbora, najbolje bi bilo kad ne bismo morali da prodajemo strateška preduzeća, kada bismo sami mogli da pravimo puteve, ali doterali smo cara do duvara - ističe Savić.
Smederevo i putevi
Kineska kompanija Hestil 2016. godine preuzela je upravu nad Železarom Smederevo.
Dve godine ranije u rad je pušten Pupinov most - ranije nazivan Kineski, po onima koji su ga izgradili - da bi nedavno počelo i snimanje i prvog filma srpsko-kineske koprodukcije.
Sve to su pokazatelji sve većeg prisustva Kine u Srbiji na ekonomskom planu. U šta su sve ulagali?
- Kinezi su do sada najviše davali zajmove za izgradnju saobraćajne infrastrukture u kojima bi njihova preduzeća izvodila radove ili u potpunosti ili kao dominantan partner - kaže Dragana Mitrović sa Instituta za azijske studije i profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
- Oni u tim situacijama uvoze opremu i materijale iz Kine, čime zapošljavaju kinesku industriju i firme, a dovode i svoju radnu snagu.
Kako navodi, kineske državne banke daju zajmove na osnovu političke odluke vrha Kine i zahtevaju državne garancije od Srbije.
- To znači da mi, bez obzira na to da li će se ti objekti izgraditi i da li će biti korisni i profitabilni, moramo da vraćamo te zajmove.
- Većina tih zajmova je bila usmerena na izgradnju saobraćajne infrastrukture, izgradnju mosta Zemun - Borča, više deonica auto-puta, nešto u energetsku infrastrukturu oko Kostolca, a kao veliki projekat je ostala modernizacija železnice Beograd - Budimpešta.
"Nemilosrdni takmaci"
Zajmova je bilo, dok su direktne investicije skromne. Tačnije, ima ih dve: Železara i fabrika kompanije Mei Ta u Obrenovcu, koja proizvodi delove za automobile.
Često se može čuti i da je problem sa kineskim kompanijama u Srbiji to što je sve prilično netransparentno - nije poznato pod kojim uslovima posluju.
- Sve je dogovoreno na političkom nivou, nije bilo konkurentnih ponuda, ni za finansijere, ni za izvođače radova, i ne znamo da li su ti krediti povoljni ili nisu - navodi Dragana Mitrović.
Prema njenim rečima, takav način poslovanja stvara ambijent pogodan za korupciju.
- Veliki zajmovi mogu male zemlje da dovedu u ozbiljnu dužničku krizu - videli smo šta se desilo sa Šri Lankom, koja nije mogla da otplaćuje kredit za modernizaciju luke, pa su je na 99 godina prepustili kineskoj korporaciji kao vid kompenzacije.
Ona ističe da su Kinezi "izuzetno vešti i nemilosrdni ekonomski takmaci", iako je Kina zaista prijateljska zemlja Srbiji.
- Bore se da realizuju svoju strategiju i svoje ekonomske interese, ne idu po svetu da usrećuju druge - obično se radi o pragmatizmu i realizovanju svojih interesa - dodaje ona.
Kako se Kina širi?
Dragana Mitrović kaže da Kina 40 godina sprovodi politiku "reformi i otvaranja".
- Iskoristila je iskustva drugih, učila je od drugih - Japana i malih azijskih tigrova, primenila je njihova iskustva.
Kako navodi, ekonomski uspon su bazirali na izvozu.
- Reč je najmnogoljudnijoj zemlji sveta, to joj je primarni resurs i adut - ima 800.000.000 seljaka. Komercijalizovali su selo, modernizovali industriju i imaju jeftinu radnu snagu.
- To je zemlja koje je najviše iskoristila globalizaciju, četiri puta su uvećali izvoz i postali druga ekonomija sveta.
Mnogi navode da bi uskoro - ako se to već nije dogodilo - trebalo da usledi i smena na vrhu: Kina umesto SAD na broju jedan.
Profesorka FPN nije saglasna sa tim.
- Ono što ekonomiju čini vodećom je njeno učešće u svetkom BDP-u, ali ta ekonomija mora da ima i neke druge odlike - ujednačene uslove poslovanja, nivo nacionalnog dohotka da bude na određenom nivou...
- Ako Kinu merimo po nekim drugim parametrima onda se brzo pokazuje neujednačenost razvoja i po tim parametrima ona i dalje zemlja trećeg sveta - kaže Mitrović.
"Preko Srbije u Evropu"
Ljubodrag Savić smatra da je dobro što će Srbija sa Kinom napraviti sporazum o Boru i da će oni to dobro uraditi - "ako ni zbog čega drugog, onda zbog sebe".
"Kina radi u specifičnoj situaciji - te kompanije su tržišne, ali uvek iza njih stoji država".
"Kada se radi o ovom delu Evrope, mislim da nisu tu čista posla, u smislu da su prepuštene sami sebi".
Prema njegovim rečima, Kina želi preko Srbije da uđe na evropsko tlo.
"Tu je i taj njihov Put svile - zakup luke Pirej u Atini i izgradnja puteva je strategija koja nadilazi Srbiju. Kinezi imaju veoma ofanzivan pristup, uzjahali su zmaja kako treba i odlično im ide".
Kako kaže, Srbija ne može u ekonomskim saradnjama da uvek "traži dlaku jajetu".
- Železara je dobar primer. Radnici se ne bune, plata je redovna, sindikati funkcionišu, udvostručena je proizvodnja... Kinezi se ponašaju vrlo korektno.
- Državu pašče nema za šta da ujede, bez obzira šta Vučić priča, ajmo da probamo sa Kinezima u Boru, mislim da će to biti dobar posao.
"Druga strategija je bila - katanac".
