Osveta Trampu: Rusija, Iran i Turska napuštaju dolar u trgovini?
Direktor Centralne banke Irana Abdolanser Hemati saopštio je da je na sastanku sa predstavnicima Rusije i Turske razgovarao o korišćenju nacionalnih valuta umesto dolara u međusobnoj trgovini, piše list "Teheran tajms".
"Odlučili smo da radimo na sporazumima na sastanku sa direktorom Centralne banke Rusije u Moskvi", prenosi agencija ILNA reči direktora Centralne banke Irana.
U petak je Teheran bio domaćin razgovora lidera Rusije, Turske i Irana, Vladimira Putina, Redžepa Tajipa Erdogana i Hasana Rohanija. Glavne teme diskusije bili su proces rešavanja krize u Siriji i situacija u provinciji Idlibu u toj zemlji.
Ranije je Erdogan pozvao na okončanje dominacije dolara u međunarodnoj trgovini i prelazak na trgovinu u nacionalnim valutama. Turski lider je istakao da se sistem vezan za dolar pretvorio u najveći problem, a trgovinski ratovi i protekcionizam primoravaju da se iskoriste nove strategije u mnogim oblastima. Cilj manipulacije deviznim kursevima je da se u pitanje dovede jaka i zdrava turska ekonomija, naglasio je Erdogan.
SAD su 6. avgusta ponovo uvele sankcije protiv Irana, koje su ranije suspendovane nakon postizanja Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana o iranskom nuklearnom programu. Američki predsednik Donald Tramp najavio je početkom maja da se Vašington povlači iz sporazuma sa Teheranom i obnavlja sve sankcije, uključujući i one protiv zemalja koje posluju sa tom državom.
Ranije je grupa senatora u Gornjem domu Kongresa SAD predložila na razmatranje zakon o antiruskim merama, uključujući i sankcije protiv novog državnog duga i državnih banaka. Američki eksperti navode da je formulacija u predloženom dokumentu dvosmislena - iza nje bi mogla da se krije blokada fizičke imovine i svih operacija u dolarima za državne banke.
Odnosi Vašingtona i Ankare su se u poslednje vreme takođe pogoršali. Tramp udvostručio carine na aluminijum i čelik iz Turske, što je dovelo do obaranja turske lire na istorijski minimum. Ankara je kao odgovor naglo povećala carine na 22 vrste američke robe u vrednosti od 533 miliona dolara.
