Srbi se rekordno zadužuju: Da li je krivo more?
Građanima Srbije bilo je dovoljno samo 100 dana da svoj kreditni dug povećaju za još 38 milijardi dinara.
Sve je više onih koji se odlučuju za keš kredite, ali i refinansiranje starih zajmova.
Komentatori ne isključuju kao uzrok tzv. sezonski efekat, ali kao razloge navode i povoljnije uslove za zaduživanje i makroekonomsku stabilnost.
Život na rate, sve tanja linija između slobodnog izbora i moranja. Dubravka i njen suprug održavali su se na toj liniji punih 15 godina...čekali sigurne uslove, dočekali zaključk koji im je i ranije bio i te kako poznat.
Dubravka Vidaković, korisnica stambenog kredita, kaže da je kupovina stana u Srbiji moguća samo uz pomoć kredita.
- Od mesečnih prihoda prvo se odvaja novac za ratu jer ako bismo preskočili došli bismo u veliki problem - kaže ona.
Vidakovići dali skroman doprinos da banke april, maj i jun ocene rekordnim kvartalom kakav se ne pamti u poslednjih osam godina. U ta tri meseca građanima odobreno gotovo 40 milijardi dinara.
Iz Narodne banke Srbije kažu da je ovaj rast najvećim delom rezultat dinamičnog odobravanja gotovinskih kredita i zajmova za refinansiranje, koji se, po pravilu, odobravaju u dinarima i na rokove otplate duže od pet godina.
A u analizi stručnjaka stoji da građane pre svega mame nikad niže kamatne stope...mi smo pitali da li su nas letnji apetiti, kao što je odlazak na more, naterali da povećamo dug?
- I prethodne godine i pre dve i pre tri smo imali sezonski efekar tako da nije u pitanju samo sezonski efekat koji donekle ovo može da objasni nego bih pre rekao da se radi o dobrim očekivanja za budući period, o jednoj ostvarenoj makroeko stabilnosti - kaže Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije.
Građani, ne računajući stambene kredite, uglavnom orijentisani na pozajmicu u dinarima, privredi se više sviđaju evri. Kako god, dugovi rastu. Sabrana na kraju jula ukupna kreditna suma iznosi 2.317 milijardi dinara, dok se zaduženje stanovništa sa mesečnim skokom od gotovo 1 odsto približava cifri od hiljadu milijardi. Alarmanto?
- A kad pogledanmo taj pokazatelj koliko smo po gradjaninu prosecno zaduženi mi još uvek kaskamo za razvijenijima i to značajno hrvati slovenci ... prema tome ne možemo oceniti kao alarmantan - ističe Grubišić.
U udruženju banaka danas prezauzeti da bi dali bilo kakav komentar, ali sigurni smo nemaju ništa protiv ovakve tendencije.
