PKS: Zajedničkim akcijama protiv nelegalnog uvoza mesa
Prethodnih dana uništeno je više od 23 tone odrezaka junećeg mesa kojem je istekao rok trajanja i koje je iz Brazila nelegalnim putem stiglo u Srbiju, a u Privrednoj komori Srbije kažu da samo sinhronizovanim akcijama veterinarske inspekcije, MUP-a i carine može da se spreči dolazak takvog mesa na naše tržište.
Inače, takvi se odresci junećeg mesa obično ne nalaze u prodaji već se koriste za izradu proizvoda od mesa, rečeno je danas Tanjugu u Upravi za veterinu.
Na određenim pakovanjima su uočene deklaracije objekata iz Brazila, od kojih su neka pakovanja još uvek bila u roku trajanja, a nekima je rok trajanja istekao i više od šest meseci.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je ranije danas izjavio da je u pitanju meso koje je iz Brazila stiglo na naše tržište preko KiM, kao i da tužilaštvo treba da reaguje.
Policija iz Jagodine je 11. avgusta u saradnji sa Upravom carine pronašla i zaplenila 23 tone švercovanog mesa, koje je trebalo da bude dostavljeno jednom preduzeću u Ćupriji.
Pročitajte još:
* Čadež: Nerešavanje pitanja KiM ima visoku ekonomsku cenu
* Telekom predstavio novi platformu: Lovac na kvarove i lopove
Veterinarska inspekcija je, objašnjavaju u Upravi za veterinu, na poziv Uprave carina i MUP-a, preduzela mere za neškodljivo uklanjanje hrane životinjskog porekla koja je nelegalnim putevima dospela na teritoriju Srbije.
U Privrednoj komori Srbije je rečeno Tanjugu da crno tržište ''uvek radi'' bez obzira na sve kontrole i granice, kao i da je zaplena pomenutog mesa dobar primer sinhronizovane akcije, u kojoj su učestvovali Uprava za veterinu, policija i carinske službe.
- Samo tako može da se spreči veći šverc mesa - rekao je sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u PKS Nenad Budimović.
Kako kaže, takvo meso je vrlo opasno, ne samo zbog izbegavanja plaćanja poreza i drugih dadžbina već zbog zdravstvene bezbednosti hrane.
"Ne znamo koliko puta je to meso zamrazavano i odmrzavano, da li je mikrobiološki ispravno, da li je moguće termički da se obradi za prerađevine od mesa. Ovaj najsvežiji slučaj samo govori da se to dešava, nemamo informacije koliko puta prođe, ali ovo je velika pošiljka koja je, na sreću, zaustavljena".
Budimović ističe da je vrlo važno da svi naši proizvođači odnosno klanična industrija poštuju zakone u Srbiji i da se prati sledljivost odnosno kada je životilja zaklana, čime je hranjena, kako je transportovana, kolika je bila temperatura u istovaru i slično.
Prema njegovim rečima, prošle godine je oko 25.000 tona svinjskog mesa ušlo u Srbiju sa dokumentacijom. Juneće meso se slabije uvozi, oko 2.000 tona godišnje. Svinjsko meso iz uvoza služi za preradu i to naši klaničari dosta koriste, s obzirom da im je povoljnija cena", naveo je Budimović.
Dodaje da je o švercu dosta teško pričati, s obzirom na vrlo razvijenu maštu švercera.
U Upravi za vererinu objašnjavaju da je uvoz hrane životinjskog porekla dozvoljen isključivo iz proizvodnih objekata pod kontrolom državne veterinarske inspekcije zemlje porekla i ukoliko je sistem veterinarske kontrole najmanje ekvivalentan sistemu propisanom u Srbiji.
Zainteresovani za poslovanje hranom se obraćaju Upravi za veterinu zahtevom za izdavanje rešenja o dozvoli uvoza, uz koju prilažu svu potrebnu dokumentaciju u vezi sa pošiljkom, a naročito se navode veterinarski kontrolni brojevi objekata odakle hrana potiče.
Proverom tih brojeva se utvrđuje da su ti objekti pod nadzorom veterinarske inspekcije zemlje izvoznice, kao i status objekta.
Svaku pošiljku hrane životinjskog porekla mora da prati originalni veterinarski sertifikat, overen od službenog veterinara države porekla, kojim se daju zvanične garancije o poreklu i zdravstvenoj ispravnosti odnosno bezbednosti hrane životinjskog porekla.
Po prispeću na granični prelaz sprovodi se pregled pošiljke, odnosno veterinarsko sanitarna kontrola.
Ukoliko su ispunjeni veterinarsko sanitarni uslovi za uvoz pošiljke, granični veterinarski inspektor dozvoljava uvoz, sprovodi uzorkovanje u skladu sa rešenjem o uvozu za datu pošiljku i predaje u dalju proceduru carinskoj službi na granici.
Pošiljke koje se uvoze - meso sme da uđe u Srbiju samo preko odobrenih graničnih prelaza gde je prisutna granična veterinarska inspekcija.
Najviše mesa se uvozi iz država članica EU i manje količine iz CEFTA država: BiH, Crna Gora i Makedonija.
Prema podacima Uprave za veterinu, u Srbiju je 2017. uvezeno ukupno 130 pošiljaka rashlađenog ili zamrznutog goveđeg mesa u ukupnoj količini od 681,8 tona, 1.391 pošiljka rashlađenog ili zamrznutog svinjskog mesa u ukupnoj količini od 27.145 tona, 19 pošiljaka rashlađenog ili zamrznutog ovčijeg mesa u količini od 143 tone i 285 pošiljaka pilećeg mesa u količini od 3.585 tona.
Prošle godine je vraćeno ukupno 13 pošiljaka mesa iz razloga neodgovarajućeg temperaturnog režima, neispravne prateće dokumentacije, nepostojanja identifikacije...
Svaki drugi način ulaska hrane životinjskog porekla predstavlja krijumčarenje.
Sva hrana koja nije na propisani način ušla u Srbiju se smatra nebezbednom, jer u tim slučajevima nije moguće sa sigurnošću utvrditi proizvođača, rok upotrebe, poreklo i sledljivost koja je propisana Zakonom o bezbednosti hrane, a u najvećem broju slučajeva takvoj hrani nedostaje deklaracija na srpskom jeziku koja je obavezna za sve proizvode koji se nalaze na tržištu Srbije.
Sva hrana za koju se posumnja da može predstavljati rizik po zdravlje potrošača ne sme se naći na tržištu.
