Štrajk glađu zbog švajcarca
Oni koji su kredite uzimali indeksirane u švajcarskim francima kažu da njihovi problemi sa plaćanjima iz dana u dan postaju sve veći. Zato za danas najavljuju protest i štrajk glađu. Njhov osnovni cilj je da dobiju konačan stav Vrhovnog kasacionog suda o tim kreditima, a pred zgradom suda će ostati sve dok se to ne dogodi.
- Poslednje tri godine su tri godine pakla u kojima čovek više ne zna gde da se okrene kad je u pitanju Infostan, isključivanje struje, kad je u pitanju vraćanje dugova, kad je rata prešla iznos plate zbog rasta švajcarskog franka koji je de facto 2015. godine počeo da divlja - kaže Ivica Stojanović iz Udruženja CHF Srbija.
Protest će, kažu, zbog kršenja Ustavom zagantovanih prava na život i egzistenciju, početi pred Ustavnim sudom. Nastaviće šetnju pored kancelarije Poverenika i Ministarstva finansija, a završiti je u Nemanjinoj ulici pred zgradom Vrhovnog kasacionog suda.
- Nećemo se pomeriti dok ne dobijemo crno na belo šta Vrhovni kasacioni sud misli o ovim kreditima i koji je to nalog nižestepenim sudovima - kaže advokat Jelena Pavlović.
Podsetimo, srpski sudovi su sporadično u nekoliko slučajeva donosili presude u korist dužnika u francima, a protiv banaka. Međutim, činjenica je da Srbija nije sistemski uredila problem koji pogađa nekoliko desetina hiljada njenih građana. A da se nešto ipak može svedoče primeri iz susedstva. Istina, hrvatski plan konverzije kredita u švajcarskim francima u kredite u evrima ocenjen je kao narušavanje važećih zakona EU i bilateralnih investicionih sporazuma, tvrdi konzorcijum stranih banaka.
Vlada ne bi da se meša
Od Vlade, pak, nemaju nikakva očekivanja, niti Vlada u to pitanje želi da se meša.
- Vlada poštuje institucije, kako bude sudstvo odlučilo tako će da rade i banke. Ja nemam sa tim ništa, niti mogu da dajem bilo kakve izjave u vezi sa tim - rekla je premijerka Ana Brnabić.
Komentarisanje bi, dodaje Brnabićeva, moglo da se tumači kao pritisak na sudstvo. Na odluke sudova, kažu, ne žele da utiču ni oni koji će od srede, ipak, boraviti ispred Vrhovnog kasacionog suda.
Sporna je, tvrde inostrani vlasnici hrvatskih banaka, namera ministra finansija Borisa Lalovca da se krediti konvertuju po kursu koji je važio na dan sklapanja ugovora o kreditu. Slični sudski sporovi već su pokrenuti u drugim evropskim zemljama poput Mađarske i Poljske.
Dok Hrvatska pokušava, ali ne rešava sasvim problem, Mađarska je bila odlučnija. Nakon godina borbe sa EU, mađarska vlada je omogućila dužnicima da kredite u stranim valutama pretvore u kredite u domaćoj valuti po povoljnom kursu. Krajem 2014. odlučeno je da se krediti indeksirani u švajcarskim francima i evrima pretvore u kredite u forintama po fiksnom kursu ispod tržišne vrednosti, tako da promena kursa švajcarskog franka neće imati uticaja na kredite koji iznose 10 milijardi evra.
Nemamo za mađarski recept
Pretvaranje kredita iz švajcarskog franka u forinte je počelo odlukom Monetarnog saveta da centralna banka za ovaj posao mora da osigura bankarskom sektoru devet milijardi evra, nakon čega je centralna banka sa akterima ovog procesa sklopila ugovor kojim se obavezuje da će im osigurati iznos potreban da se umanji kursni rizik operacije, a zauzvrat su se kreditne institucije obavezale da će novac za konvertovanje kupiti od nje, a ne na deviznom tržištu. Srbija jednostavno ni izbliza nema milijarde evra kojima bi, poput Mađarske, obeštetila banke. I tu se u stvari završava svako poređenje sa severnim susedima.
