Korupcija davi Srbiju
Srbija se, posle evropskog, našla i pod američkim "hladnim tušem", a Stejt department, vlastima u Beogradu najviše zamera kao i Brisel, rasprostranjenu korupciju i neslobodno pravosuđe. Na ove probleme, prema rečima Zlatka Minića iz Transparentnosti Srbija, i TS i ostali nevladin sektor neprestano dobronamerno ukazuju. Minićev utisak je da EU i SAD i dalje "stidljivo" opominju srpsku vlast.
- Niz je problema u borbi protiv korupcije, plan za poglavlje 23 neambiciozan, rokovi probijani, pa produžavani, a neke stvari nisu ni urađene. Ipak, zvanični Beograd očekuje da će Srbiji biti gledano kroz prste zbog pitanja odnosa Beograda prema Prištini i Moskvi. To donekle jeste razlog što izveštaji ne odslikavaju koliko je stanje zaista loše u nekim oblastima, najviše u medijima - objašnjava Minić za "Vesti".
Cilj je, kako ističe, unapređenje stanja u zemlji i, kako kaže, nema koristi od EU integracija ako se to ne uradi u interesu građana. Naš sagovornik veruje da će se, kada fokus više ne bude na političkim pitanjima, videti hoće li EU biti blaga na neispunjavanje obaveza iz pridruživanja.
Da se politika protkala kroz izveštaje, veruje Vladimir Radomirović, urednik antikorupcijskog portala Pištaljka.
On za "Vesti" kaže da raste politički pritisak zbog Kosmeta i pravno obavezujućeg sporazuma. SAD, u izveštaj o stanju ljudskih prava, među probleme uvršćuje i mešanje u privatnost, trgovinu ljudima i nasilje nad pripadnicima LGBT zajednice. Zamerke su povodom izbora iz prethodne dve godine upućene zbog favorizovanja provladinih kandidata.
- Vlada Srbije je preduzela korake krivičnog gonjenja u policiji i Vladi, pošto su zloupotrebe razotkrivene u javnosti - navedeno je uz konstataciju da mnogi posmatrači veruju kako su brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja neprijavljeni i nekažnjeni.
Ohrabrenje iz Belgije
Belgijski premijer Šarl Mišel, koji je stigao u Beograd "ohrabri reforme" kao imperativ navodi vladavinu prava, ne samo zbog evropskih integracija, već i zbog istinskog interesa srpskih građana.
- Osnova proširenja EU je vladavina prava i ako Srbija želi da napreduje, mora da ispuni merila u poglavljima 23 i 24, uključujući nezavisnost pravosuđa i slobodu medija. Nema nedoumica oko toga - kazao je Mišel.