Srbija premala za gigante
Od početka tranzicije Nemačka je bila jedan od najznačajnijih ulagača u Srbiju, a danas u našoj zemlji posluje više od 400 nemačkih kompanija koje zapošljavaju oko 45.000 radnika. Najveće nemačke firme koje posluju u Srbiji su Aksel, Bajer, Hemofarm, Leoni i Henkel.
Ovih dana u poseti našoj zemlji boravi delegacija u kojoj je 100 privrednika iz nemačke pokrajine Baden Virtenberg.
S ovom pokrajinom Srbija ima značajnu spoljnotrgovinsku razmenu, koja je prošle godine dostigla 602,4 miliona evra, što je povećanje od 12,6 odsto u odnosu na 2016. godinu.
Od toga Srbija je u Baden Virtemberg izvezla robu u vrednosti od 283,8 miliona evra, dok je uvoz iznosio 318,5 miliona evra.
Nada u stotine malih firmi
Sada u Pančevo dolazi nemačka kompanija CTF, koja će uložiti 160 miliona evra. Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, potrebne su stotine malih firmi iz Nemačke koje bi investirale u našu zemlju.
On je dodao da je potrebno raditi na tome da uslovi za ulagače budu što povoljniji.
Ekonomista Mijat Lakićević za "Vesti" kaže da nemačka ulaganja u našu zemlju jesu značajna, ali da su očekivanja nakon 2000. godine bila mnogo veća.
Milijarde investicija
Do 1. januara 2017. Godine nemačke investicije iznosile su 3,5 milijardi evra
Nemačka razvojna pomoć 1,7 milijardi evra
Nemačke kompanije 1,8 milijardi evra
- Mnogo se očekivalo od nemačkih investicija naročito u vreme dok je premijer bio Zoran Đinđić. On je bio nemački đak i gradio je dobre poslovne veze sa tom zemljom. Očekivalo se da će Nemci kupiti smederevsku Železaru, da će ući u Elektroprivredu Srbije, da će Dojče telekom biti zainteresovan za naš Telekom, a i Dojče banka je bila rado očekivan investitor. Ništa od toga se nije dogodilo - kaže Lakićević.
Jedina prednost jeftini radnici
Prema njegovim rečima ima dosta razloga zbog kojih su Nemci bili oprezni sa ulaganjem u našu zemlju.
On ukazuje da ozbiljni investitori traže ekonomsku i političku stabilnost zemlje u koju dolaze, nizak nivo korupcije i što veće tržište.
- Ništa od ovoga Srbija nije pružala u dovoljnoj meri. Jedini momenat je povoljna cena radne snage. To traže svi savremeni privrednici i zbog toga sele kapital u zemlje sa radnom snagom koja ima nižu cenu rada - priča Lakićević.
Ekonomista Danilo Šuković ističe da se očekivalo da će u Srbiju doći više nemačkih firmi, ali da su dva faktora koja su presudila da se to ne desi.
- Korupcija i nejake institucije su jedan faktor, dok je drugi razlog relativno malo tržište. Prihodi srpskih građana su mali i oni ne mogu dovoljno da troše da bi motivisali dolazak moćnih kompanija. Činjenica da je Srbija članica CEFTA-e ne znači mnogo jer su i druge zemlje u okruženju u toj organizaciji, pa nemamo ekskluzivitet - kaže Šuković.
Radnici se iselili
Naši političari često ističu da Nemci cene marljivost i stručnost naših radnika, a na tom lepom mišljenju se može zahvaliti armiji naših radnika u toj i drugim zemljama.
- Naši ljudi koji tamo rade decenijama su dobri radnici, ali ne treba zaboraviti da je saradnja i razmena nemačke i ekonomije nekadašnje Jugoslavije uvek bila na zavidnom nivou. Nemački privrednici su znali da ovde ima stručnih radnika, ali je na žalost ta situacija počela da se menja 90-ih godina. Tako mi se direktor velike nemačke kompanije žalio da ne može da nađe dovoljno stručnih radnika, zbog velikog odliva radne snage iz naše zemlje - navodi Lakićević.
Deficit 550 miliona evra
Ukupna razmena sa Nemačkom lane je iznosila 4,35 milijarde evra, pri čemu je srpski deficit 550 miliona evra. Očekuje se da bi ove godine robna razmena dve zemlje mogla da dostigne i celih pet milijardi evra.
x Srbija je u Nemačku izvezla robe u vrednosti od 1,9 milijardi evra
x Uvezeno je iz Nemačke robe u vrednosti od 2,45 milijardi evra.
Teško bez Nemačke
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se s premijerom nemačke savezne pokrajine Baden Virtemberg Vinfridom Krečmanom, posle čega je izjavio da se odnos Beograda prema Nemačkoj neće promeniti zbog pristupa te zemlje kosovskom problemu.
- Srbija je od Nemačke dobila mnogo u poslednje vreme, a dobijaćemo još više, pre svega u znanju i obrazovanju. Nemačka ima drugačiji odnos prema KiM nego Srbija, ali moram da vas pitam da mi objasnite kakva bi to bila budućnost Srbije bez Nemačke - upitao je Vučić i dodao da Nemačka bez Srbije može, ali Srbija bez Nemačke "mnogo, mnogo teško".
Vučić je rekao i da je dualno obrazovanje bilo jedna od tema razgovora s Krečmanom.
- Teže je uvesti dualno obrazovanje u Srbiji nego rešiti bilo koji drugi problem na Balkanu. Zato mi danas uvozimo radnu snagu, imamo manjak vodoisntalatera, varioca - rekao je Vučić.
Turista sve više
Predsednik Srbije primetio je da raste broj turista iz Nemačke, te da ih je prethodne godine bilo 78.300, što je povećanje od 12,3 odsto u odnosu na 2016. godinu. On je istakao da veruje da ove godine može da se desi da Srbiju poseti i 100.000 nemačkih turista.
