Srbija premala za gigante

Ovih dana u poseti našoj zemlji boravi delegacija u kojoj je 100 privrednika iz nemačke pokrajine Baden Virtenberg.

S ovom pokrajinom Srbija ima značajnu spoljnotrgovinsku razmenu, koja je prošle godine dostigla 602,4 miliona evra, što je povećanje od 12,6 odsto u odnosu na 2016. godinu.

Od toga Srbija je u Baden Virtemberg izvezla robu u vrednosti od 283,8 miliona evra, dok je uvoz iznosio 318,5 miliona evra.

Nada u stotine malih firmi

Sada u Pančevo dolazi nemačka kompanija CTF, koja će uložiti 160 miliona evra. Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, potrebne su stotine malih firmi iz Nemačke koje bi investirale u našu zemlju.

On je dodao da je potrebno raditi na tome da uslovi za ulagače budu što povoljniji.

Ekonomista Mijat Lakićević za "Vesti" kaže da nemačka ulaganja u našu zemlju jesu značajna, ali da su očekivanja nakon 2000. godine bila mnogo veća.

- Mnogo se očekivalo od nemačkih investicija naročito u vreme dok je premijer bio Zoran Đinđić. On je bio nemački đak i gradio je dobre poslovne veze sa tom zemljom. Očekivalo se da će Nemci kupiti smederevsku Železaru, da će ući u Elektroprivredu Srbije, da će Dojče telekom biti zainteresovan za naš Telekom, a i Dojče banka je bila rado očekivan investitor. Ništa od toga se nije dogodilo - kaže Lakićević.

Jedina prednost jeftini radnici

Prema njegovim rečima ima dosta razloga zbog kojih su Nemci bili oprezni sa ulaganjem u našu zemlju.

On ukazuje da ozbiljni investitori traže ekonomsku i političku stabilnost zemlje u koju dolaze, nizak nivo korupcije i što veće tržište.

- Ništa od ovoga Srbija nije pružala u dovoljnoj meri. Jedini momenat je povoljna cena radne snage. To traže svi savremeni privrednici i zbog toga sele kapital u zemlje sa radnom snagom koja ima nižu cenu rada - priča Lakićević.

Ekonomista Danilo Šuković ističe da se očekivalo da će u Srbiju doći više nemačkih firmi, ali da su dva faktora koja su presudila da se to ne desi.

- Korupcija i nejake institucije su jedan faktor, dok je drugi razlog relativno malo tržište. Prihodi srpskih građana su mali i oni ne mogu dovoljno da troše da bi motivisali dolazak moćnih kompanija. Činjenica da je Srbija članica CEFTA-e ne znači mnogo jer su i druge zemlje u okruženju u toj organizaciji, pa nemamo ekskluzivitet - kaže Šuković.

Radnici se iselili

Naši političari često ističu da Nemci cene marljivost i stručnost naših radnika, a na tom lepom mišljenju se može zahvaliti armiji naših radnika u toj i drugim zemljama.

- Naši ljudi koji tamo rade decenijama su dobri radnici, ali ne treba zaboraviti da je saradnja i razmena nemačke i ekonomije nekadašnje Jugoslavije uvek bila na zavidnom nivou. Nemački privrednici su znali da ovde ima stručnih radnika, ali je na žalost ta situacija počela da se menja 90-ih godina. Tako mi se direktor velike nemačke kompanije žalio da ne može da nađe dovoljno stručnih radnika, zbog velikog odliva radne snage iz naše zemlje - navodi Lakićević.

Teško bez Nemačke

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se s premijerom nemačke savezne pokrajine Baden Virtemberg Vinfridom Krečmanom, posle čega je izjavio da se odnos Beograda prema Nemačkoj neće promeniti zbog pristupa te zemlje kosovskom problemu.

- Srbija je od Nemačke dobila mnogo u poslednje vreme, a dobijaćemo još više, pre svega u znanju i obrazovanju. Nemačka ima drugačiji odnos prema KiM nego Srbija, ali moram da vas pitam da mi objasnite kakva bi to bila budućnost Srbije bez Nemačke - upitao je Vučić i dodao da Nemačka bez Srbije može, ali Srbija bez Nemačke "mnogo, mnogo teško".

Vučić je rekao i da je dualno obrazovanje bilo jedna od tema razgovora s Krečmanom.

- Teže je uvesti dualno obrazovanje u Srbiji nego rešiti bilo koji drugi problem na Balkanu. Zato mi danas uvozimo radnu snagu, imamo manjak vodoisntalatera, varioca - rekao je Vučić.