Deficit Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Rumunijom
Robna razmena Srbije i Rumunije za prva četiri meseca ove godine iznosila je 322 miliona dolara, pri čemu je deficit na strani Srbije bio 48 miliona dolara, saopštila je Privredna komora Srbije.
Od janauara do kraja aprila, izvoz Srbije u Rumuniju bio je 137 miliona dolara, a uvoz 185 miliona.
Debalans u robnoj razmeni zahteva povećanje srpskog izvoza u Rumuniju i to pre svega poljoprivrednih mašina i priključaka, mašina i delova za automobile, građevinskog materijala, poljoprivredno - prehrambenih proizvoda, proizvoda crne i obojene metalurgije, farmaceutskih proizvoda, lekova i medicinske opreme, navedeno je u analizi PKS.
Uz tradicionalne oblasti ekonomske saradnje, kao što su energetika, metalska, mašinska i hemijska industrija, najveće neiskorišćene šanse za privrednu kooperaciju i posebno za jačanje izvoza Srbije, nalaze se u oblasti građevinarstva, poljoprivredne i prehrambene industrije, kao i turizma.
Prema ekonomskoj analizi predstavnika PKS u Temišvaru Mirka Atanackovića, Rumunija je u prvoj polovini 2010. prošla i prolazi kroz najteži period svog ekonomskog, političkog i socijalnog razvoja od uspostavljanja demokratije pre 20 godina.
Glavni razlog za to je globalna ekonomska kriza, koja je žestoko pogodila ovu zemlju. Rumunska privreda, koja je u poslednjim godinama ostvarivala stalan rast od oko osam procenata, jedan od najviših u EU, zabeležila je u 2009. godini, zbog krize, drastičan pad 7,7 odsto, a privredni oporavak, evidentan na početku ove godine, još ne daje potrebne i željene rezultate.
Uprkos statističkim podacima, koji nedvosmisleno pokazuju da je zemlja izašla iz recesije i da beleži blagi ekonomski rast, za zaposlene, pre svega u javnom sektoru, penzionere i građane, 2010. se pokazala još gorom nego prethodna godina, jer je vlada bila prinuđena da preduzme drakonske mere štednje, koje su pre svega pogodile socijalno najranjivije kategorije stanovništva.
Rezultati privređivanja i pokazatelji koji govore o makroekonomskoj stabilizaciji u prvoj polovini 2010. godine, ohrabruju privrednike i građane, mada su svi svesni da će privredni oporavak i povratak na visoke stope rasta biti mogući tek za nekoliko godina.
Ipak, Rumunija nije sama u svojim naporima, jer uživa snažnu podršku međunarodnih faktora, pre svega EU, koja je u ovu zemlju mnogo uložila i učiniće sve da podrži svoje kompanije u Rumuniji.
U periodu od maja prošle do istog meseca ove godine, ostvaren je porast industrijske proizvodnje od 5,8 procenata. Ukupna vrednost izvoza za prvih pet meseci 2010. godine iznosila je 13,82 milijarde evra, što je povećanje za 24,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Vrednost uvoza u tom periodu je 17,62 milijarde evra, što predstavlja rast od 17,5 procenata u odnosu na isti period 2009. godine.
Najveći trgovinski partneri Rumunije su zemlje EU, na koje otpada 73,6 procenata ukupnog izvoza i 72,1 odsto uvoza. Rumunija je najviše izvozila mašine i transportna sredstva, kao i proizvode prerađivačke industrije i manufakturne izrade. Najviše je uvozila mašine i transportna sredstva, proizvode prerađivačke industrije, proizvode hemijske industrije i mineralna goriva.
Za drugu polovinu godine, analitičari uglavnom očekuju nastavak pozitivnih ekonomskih kretanja i lagano oživljavanje rumunske privrede.
Tako se očekuje da će nacionalna ekonomija zabeležiti ukupan godišnji rast od oko 0,5 do 1,5 odsto, kao i da će zahvaljujući merama štednje i otpuštanja zaposlenih u javnom sektoru, budžetski deficit biti zadržan na planiranom i dogovorenom nivou od 6,8 procenata BDP. Povećavanjem PDV, moguć je nešto veći rast inflacije od očekivanog i on će najverovatnije iznositi oko pet procenata.
U oblasti zapošljavanja ne očekuju se brzi pozitivni pomaci, jer je rast zaposlenosti u direktnoj vezi sa oživljavanjem privrednih tokova u zemlji, koji bi mogli da imaju tendenciju stalnog, ali usporenog porasta do kraja ove, kao i u prvoj polovini 2011. godine, navodi se u analizi.
