Slađi paradajz iz uvoza
Drastična suša uzela je danak u Srbiji, pa su domaće prerađivačke firme već najavile uvoz soje i suncokreta iz Rumunije i Hrvatske, a u planu je i uvoz iz Ukrajine. Najnovija vest je da će domaće uljare tonu soje plaćati oko 330 do 340 evra! Osim ovih uljarica i povrtne kulture u otadžbini nisu imale sreće sa vremenom, pa je na tezgama širom Srbije lakše pronaći makedonski nego srpski paradajz, špansku nego domaću papriku, dok kineski beli luk zauzima vodeće mesto.
Srpski povrtlari kojima je se teže da prodaju domaće proizvode kažu da ih je više od suše i grada ojadila nelojalna konkurencija uvoznog voća i povrća. Procene su da godišnje na uvoz voća i povrća potrošimo oko 125 miliona evra. Pritom reč je o kulturama koje se uzgajaju i kod nas. Dakle ne govorimo o tropskom voću poput banana. Frapantan je podatak da čak 70 odsto belog luka na domaćim trpezama dolazi iz uvoza, i to uglavnom iz Kine.
Kako je kupovna moć srpskih građana veoma niska, cena diktira potražnju, pa će domaćice ove jeseni htele ne htele birati strano povrće za zimnicu, iako je srpsko svežije i lepše. Spas posrnule poljoprivrede stručnjaci vide u udruživanju po reformisanom zadružnom principu, u čemu bi, kažu, morala da posreduje država.
| Godišnji uvoz (cene su u milionima evra) | |
| Paradajz | 13,3 |
| Pasulj | 10 |
| Krastavci | 3,1 |
Do toga da uvozno jedemo, a domaće bacamo, došlo je zbog malih subvencija poljoprivredi i bescarisnkog uvoza - kaže poljoprivredni stručnjak Milan Prostran.
Prema njegovim rečima, vlasti nisu vodile mnogo računa kada su potpisivale razne sporazume.
- Morali smo biti svesni još kada smo zaključivali sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama u okruženju u okviru CEFTA, kada smo zaključili sporazum sa Turskom, sa još nekim zemljama u okruženju i naravno kada smo zaključili sporazum sa EU 2008. godine da će nam bescarinski uvoz pre svega stvoriti ozbiljnu konkurenciju domaćim proizvođačima - objašnjava Prostran.
Jedini način da se oživi posrnula poljoprivreda je ukrupnjavanje male proizvodnje, uz izdašnu podršku države.
| Godišnji izvoz krompira (cene su u milionima evra) |
| BIH 3,3 |
| Crna Gora -2,2 |
| Rusija -0,5 |
Nažalost, udruživanje među srpskim poljoprivrednicima sve je teže, pa umesto da paori ulaze u ortakluke, svi se snalaze pojedinačno. Na taj način voćari zavise od otkupljivača i tokom jeseni propadaju jabuke, a kupci u Srbiji jedu srpske jabuke iz Slovenije, jer trgovci iz dežele imaju daleko više hladnjača za čuvanje ovog voća.
Srbija se početkom godine susrela sa još jednim problemom u izvozu krompira. Naime, iako naša zemlja u Hrvatsku uopšte nije izvozila krompir, tamošnji proizvođači su naš krompir proglasili za povrće puno pesticida. Inače, poslednjih godina ovu kulturu i pored čuvenog ivanjičkog krompira najviše uvozimo iz Austrije, Holandije i Nemačke.
