Domaća roba ide u bescenje: Puna korpa svežeg povrća košta koliko i litar goriva
Za dve marke (jedan evro) u Republici Srpskoj se može kupiti oko sedam kilograma kupusa, kelja, tikvica, luka, krastavaca i uz to malo mrkve, paprika ili paradajza.
Isto toliko košta i litar benzina, odnosno tabla od 100 grama bolje čokolade ili kafa u gradskom kafiću.
Pošto leto tek počinje, očekuju se da će u naredna dva meseca cene pojedinih proizvoda biti desetkovane u odnosu na sadašnje.
Pročitajte još:
* Stefanović: Albanci neće kročiti ni milimetar u Srbiju
* "Najveći ekonomski partner Balkana je EU, a ne Kina i Rusija"
Za ovakav trend, koji preti da uništi proizvođače povrća, neki okrivljuju nekontrolisani uvoz i evropske regulative, dok drugi smatraju da je svemu kumovali veliki tržni centri.
Semberski povrtlar Mićo Živić je, prilagođavajući se trendovima, prepolovio proizvodnju i posvetio se otkupu povrća i voća, kako bi i lakše prodao i svoje proizvode.
Tvrdi da je ove godine cene oborila konkurencije iz Albanije.
- Albanija je pristupila CEFTA sporazumu i sada ima pristup našem tržištu pod istim uslovima kao i mi, ali oni imaju bolju klimu i mnogo su uložili u tehnologiju proizvodnje - kaže Živić i predviđa crne dane za domaće povrtlare.
Nenad Makivić, dugogodišnji trgovac voćem i povrćem, tvrdi da cene diktiraju tržni centri, kao jedini veći otkupljivači.
- Robu uzimaju na odgođeno plaćanje na 90 dana, pri tome još malo zakasne, umanje cenu za 10 do 20 odsto zbog navodno lošeg kvaliteta, a neretko i ovako mizernu zaradu povrtlari moraju ganjati sudom. Zato su spremni da povrće, inače sklono brzom kvarenju, prodaju za keš po principu "daj šta daš" - kaže Makivić.
Tvrdi da je povrće u RS "relativno jeftino" jedino u banjalučkoj regiji, gde se sudara ponuda iz Lijevča i Semberije.
Trgovci takođe ističu da je u tržnim centrima povrće jeftino, ali lošijeg kvaliteta nego na pijacama, ali da potrošači, pritisnuti besparicom, o tome ne vode računa.
Nedeljka Ilijić iz Udruženja potrošača "Oaza" Trebinje, međutim, tvrdi da su kupci uglavnom spremni da domaće sveže povrće plate nekoliko pfeniga više do uzvoznog iz hladnjače.
Tvrdi da su cene realne, ali po onoj narodnoj: uvek je onom ko prodaje jeftino, a onom ko kupuje skupo.
