TS: Srbija nazadovala, ispred nas i Hrvatska i Albanija
Međunarodno istraživanje Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI) stvrstalo je Srbiju na 62. mesto od 115 zemalja, saopštava Transparentnost Srbija.
"Većina trošila vreme besmislenim amandmanima"
Taj rezultat pokazuje da smo država u kojoj budžetski dokumenti nisu dovoljno otvoreni i sveobuhvatni. Od tri glavne oblasti istraživanja Srbija je daleko najgore ocenjena u pogledu učešća javnosti, sa samo 2 poena (svetski prosek 12), a ocene za Srbiju su dobre jedino u kategoriji revizorskog nadzora, navodi se u saopštenju Transparentnosti.
Srbija je u ovom značajnom istraživanju za 2017. godinu dobila 43 od sto mogućih poena, što je za četiri manji skor nego 2015. godine. Usled slabijeg skora i povećanja broja obuhvaćenih zemalja, Srbija je pala za 15 mesta na listi (2015. je zauzimala 47. mesto od ukupno 102 zemlje).
Transparenost Srbija ocenjuje da je glavni razlog za ovako lošu poziciju Srbije nepoštovanje rokova, usled čega ni građani ni narodni poslanici nemaju dovoljno vremena za razmatranje ključnih budžetskih dokumenata.
"Poučeni iskustvom usvajanja budžeta Srbije za 2018., kada je poslanička većina utrošila raspoloživo vreme za raspravu besmislenim amandmanima, preporučili smo autorima ovog istraživanja, sa kojima godinama sarađujemo, da ubuduće ocenjuju ne samo da li zakonodavna tela imaju na raspolaganju dovoljno vremena da razmotre predlog budžeta koji dostavi izvršna vlast, već i da li je u raspravi ostavljeno dovoljno vremena za predstavljanje svih amandmana", navodi se u saopštenju.
Indeks otvorenosti budžeta je zasnovan na 109 indikatora koji pokazuju da li državni organi pripremaju osam ključnih budžetskih dokumenata, da li su oni dostupni javnosti i da li su informacije koje sadrže sveobuhvatne i korisne. U pitanju je jedino svetsko nezavisno i komparativno istraživanje koje ispituje stanja u tri oblasti budžetske odgovornosti: transparentnost, nadzor i učešće javnosti. Rezultati se objavljuju svake druge godine, počev od 2006.
Zašto Vlada ne dostavlja predlog o budžetu?
Zemlje sa najtransparentnijim budžetima ovoga puta su Novi Zeland i Južna Afrika (89), Švedska (87), Norveška (85) i Gruzija (82), dok su zemlje sa najnižim skorom Saudijska Arabija (1), Sudan i Čad (2), Svazilend, Irak, Alžir i Liban (3). Kada je reč o zemljama u okruženju, bolji skor od Srbije imaju Slovenija (69), Hrvatska (57) i Albanija (50), dok su gore rangirane Makedonija (37) i Bosna i Hercegovina (35).
Na loš plasman Srbije najviše je uticalo to što Vlada već godinama ne dostavlja predlog zakona o završnom računu budžeta, dok predlog budžeta dostavlja tek nakon isteka propisanog roka. Takođe, polugodišnji izveštaj o realizaciji budžeta u Srbiji je nedovoljno sadržajan. Usled toga, po standardima ovog istraživanja se smatra da građani, zainteresovane grupe i stručna javnost nisu imali blagovremene informacije, niti su mogli da utiču na pripremu budžeta.
Zato se glavne preporuke za Srbiju odnose na poštovanje Zakona o budžetskom sistemu u pogledu rokova za izradu ključnih dokumenata i njihovo objavljivanje. Polugodišnji izveštaj treba upotpuniti makroekonomskim prognozama, u skladu sa međunarodnim standardima, a "građanski budžet" bi trebalo objavljivati ranije.
