"Austrijanci sele proizvodnju u Srbiju, koriste niske plate"
Direktorka Predstavništva PKS u Austriji Nada Knežević izjavila je da bi trgovinska razmena Srbije i Austrije ove godine mogla da premaši 1,2 milijarde evra.
A kad porastu zarade...
Ona je novinarima u Beču kazala da je u prvih šest meseci ove godine zabeležen veliki rast izvoza iz Srbije u Austriju od 19,8 odsto, a zabeležen je i rast izvoza iz Austrije u Srbiju od 10,8 odsto.
- Austrija je u Srbiju tokom 2016. godine izvezla nešto preko 615 miliona evra robe. Srbija je izvezla nešto više od 420 miliona evra. Trgovinska razmena je bila negde oko milijardu 35 miliona evra - kazala je Nada Knežević tokom sastanka sa novinarima koji je bio organizovan uoči Bečkog bala.
Prema njenim rečima dve države najviše razmenjuju robu iz metalskog sektora, poput vozila, ili građevinske opreme, a dodala je da je Austrija snažno investirala prethodnih godina u Srbiju.
- Primećujemo snažnije interesovanje (za ulaganje u Srbiju) austrijskih srednjih, takozvanih porodičnih firmi. Srednje preduzeće po njihovoj kategorizaciji podrazumeva firmu koja ima između 50 i 250 zaposlenih i promet više od 250 miliona evra. To je nešto što je novo i gde bi mogao da se napravi bolji rezultat - rekla je Nada Knežević.
Podsetila je da je Austrija najveći proizvođač zdrave hrane u svetu i dodala da se godišnje u Beču održi oko 330 balova koji imaju značajnu ulogu u privredi te zemlje.
Predsednik Privredne komore Austrije Kristof Macneter rekao je da je Austrija najveći investitor u Srbiji sa dve milijarde evra vrednosti investicija.
Macneter, koji je generalni sekretar Socijaldemokratske partije Austrije, predočio je da postoji veliki interes za proširenje te saradnje u partnerstvu sa Srbijom. On je dodao da se mnoge austrijske kompanije povlače sa austrijskog tržišta premeštajući proizvodnju u Srbiju gde koriste nizak nivo plata i visoku kvalifikovanost radne snage.
Ocenio je da će se takva situacija promeniti kada porastu zarade i Srbija se integriše u EU, ističući da bi Srbija pretpristupni period trebalo da iskoristi kako bi se razvila od zemlje jeftine radne snage do visoko tehnološki obrazovane zemlje.
