Ova zemlja je od "siromašne" prešla u rastuću ekonomiju, a evo i zašto
Srbija kao deo SFRJ osamdesetih godina prošlog veka za Rumuniju je bila kao obećana zemlja, po slobodama najviše, ali i po bogatstvu. Danas, Rumunija je deo Evropske unije i druga je, odmah iza Irske, najbrže rastuća nacionalna ekonomija u EU.
Procenjuje se da će ovu godinu završiti sa rastom od pet odsto, ono što je san brojnih država, pa i Srbije.
Istorijsko breme i siromaštvo za mnoge je asocijacija pri pominjaju ove susedne zemlje.
Ali, diktatorska vladavina Nikolaja Čaušeskua okončana je još 1989. godine, a beda i zaostalost su daleko iza njih.
Mnogi smatraju da će Bukurešt uskoro biti "mali Pariz" i to kao glavni grad u kome cvetaju tehnološke kompanije. U čemu je tajna rumunskog rasta?
Ova zemlja sa 19,7 miliona stanovnika ima svoje specifičnosti, koje su kumovale i njenom uspehu.
Pre i posle Čaušeskua
Vreme u Rumuniji se deli na pre i posle vladavine Nikolaja Čaušeskua.
Autor ovog teksta priseća se da je osamdesetih bila prava jagma za rumunskim orasima i servisima za ručavanje, koji su se razmenjivali za popularni začin "vegeta" i farmerke iz SFRJ.
U Vojvodini najčešća najamna radna snaga upravo je dolazila iz ove susedne zemlje.
Danas Rumuni idu širom Evrope, vrata su im ulaskom 2007. u EU otvorena, a najviše se zapošljavaju u Italiji i Španiji.
Pročitajte još:
* Evropa u panici: Presušile ruske pare
* "100 milijardi evra da napustimo EU? Mnogo!"
* Priznanje iz Brisela: Čadež član borda direktora Evrokomora
Ova zemlja nema problem zapošljavanja, a hroničan je deficit za radnicima upravo zbog ogromnog broja migranata iz Rumunije u zapadne zemlje.
Dva su objašnjenja zašto postoji jagma za radnom snagom. Prvi je što se mnogo kompanija otvorilo, a drugi što su mlađi ljudi ulaskom u EU otišli u ekonomski jače države za veće plate.
1. Rast plata u javnom sektoru
Rumunski parlament izglasao je novo povećanje plata u javnom sektoru od januara 2018, uprkos fiskalnim problemima u najavi, a da bi zaustavili veliki odliv radne snage, naročito lekara i profesora. Oglušili su se i na kritike Evropske komisije i Međunarodnog fonda.
Evropska komisija je, naime, upozorila Bukurešt da ne podiže plate, a MMF saopštio da je sukcesivno rezanje poreza u protekle dve godine već značajno umanjilo državne prihode. Efekte takve izmene, osetiće 1,2 miliona državnih službenika i koštaće državu blizu deset milijardi evra u narednih pet godina.
Ipak, mesečna plata najbolje rangiranih lekara koje zapošljava nacionalna zdravstvena služba naredne godine porasti na 2.700 evra sa sadašnjih 1.000 evra. Medicinske sestre će zarađivati 900 evra umesto 530 evra. Pojedini profesori imaće povećanje za 100 odsto, ali postepeno, u periodu od 2018. do 2022. godine.
- Ovaj zakon će promeniti istoriju Rumunije - izjavio je lider levičarske Socijaldemokratske partije Liviu Dragnea.
2. Ekspanzija poljoprivrede
Osim plata u javnom sekotru, na rast ima uticaj i ekspanzija poljoprivrede. Posle smrti Čaušeskua, ova oranicama bogata država imala je podbačaj u poljoprivrednoj proizvodnji. Sada se oporavlja. Članstvom u EU, koriste evropske fondove za značajna ulaganja u velike površine zemljišta.
3. Posle štednje kreće potrošnja i investicije
Pojava krize u Rumuniji 2008. i 2009. bila je doživljena dramatično, štedni ulozi nisu rasli, oklevalo se sa investicijama. Poslednjih nekoliko godina, međutim, to se menja.
- Novac se malo oslobodio, bolja je atmosfera. Investira se. Mali privrednici polako šire svoje poslove, ali uglavnom na sektor usluga, manje na proizvodnju - ukazuje Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Lakšem zaduživanju na ruku ide i to što je Rumunska centralna banka malo olabavila uslove za kreditiranje, lakše je ući u proces zaduživanja, a i to je poguralo privredu napred i rast.
4. Jaka proizvodnja, dolazak stranih kompanija
Naš sagovornik ukazuje i da je dobijanje članstva u EU uticalo na značajan priliv stranog kapitala, koji je poslednjih godina stabilizovan. Interes stranaca je bio da dobiju nisku cenu radne snage, pa su masovno svoje fabrike selili u Rumuniju.
Ipak strah postoji, naročito kad je koncept takav da potrošnja gura proizvodnju. Rezultati se dobijaju u kratkom roku, ali su na dugom štetni.
- Oni su svesni, baš kao što je i Srbija postala toga svesna posle ekonomske krize - zaključuje profesor Ljubodrag Savić.
5. Brzi internet
Poseban magnet za strane ulagače je i to što je internet infrastruktura u Rumuniji dobra, i ta zemlja može da se pohvali odličnom prosečnom brzinom protoka.
