Kupujete na akciji? Oprez - snižene cene kriju caku koja vam se neće svideti
Akcije i popusti mame sa svih strana, nadovezuju se jedni na druge različitim povodima - letnje sniženje, jesenje, slavsko... Međutim, pitanje je koliko je bezbedno kupovati robu na akciji jer su često u pitanju namirnice pred samim istekom roka trajanja.
Čest je slučaj da u pekarama cena peciva bude snižena u poslepodnevnim i večernjim časovima. Kuvana jela se prodaju upola cene, a u nekim poslastičarnicama postoji čak i "happy hour", kada obično tokom poslednjeg radnog sata možete kupiti dva kolača po ceni jednog. Čitavi odeljci u velikim marketima sa proizvodima na akciji zbog isteka roka nude litar mleka, viršle ili rendani sir po ceni od 50 do 100 dinara.
- Akcijske ponude su u interesu i prodavaca i kupaca. Trgovci se rešavaju robe koja je još uvek ispravna, a potrošači kupuju regularan proizvod za manje novca, i to je ekonomski i zakonski potpuno u redu i isplativo. Formalno-pravno, taj rok ne može da se prolongira i računa se da nakon njegovog isteka namirnice nisu valjane. Naravno, mora se uračunati i vreme potrebno za upotrebu - objašnjava Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda, ističući da svojstva određene namirnice ne smeju da se promene sve dok je ona u roku.
Neretko se dešava da kupci budu neprijatno iznenađeni prelepljenom deklaracijom sa datumom koji produžava rok trajanja, što je zakonom kažnjivo.
- Verujem da se takve stvari dešavaju, u prošlosti više nego danas jer se propisi pooštravaju, a kazne su visoke. Potrošači se javljaju i žale se da kada otvore ambalažu proizvoda, ispostavi se da je namirnica neispravna. Vrate se u trgovinu u želji da je zamene ili da dobiju novac natrag, a prodavci bespogovorno pristaju na to - naveo je Bogosavljević, istakavši da je dovoljno kontaktirati s inspekcijskom službom, koja zatim alarmira onu koja je zadužena za dati problem.
Nutricionista Milka Raičević kaže da ne možemo kriviti prehrambenu industriju i trgovine jer je kupac dužan da zna šta kupuje i da čita deklaracije.
Dugotrajne namirnice
Šećer, so, pirinač, med i sirće mnogo posle datuma naznačenog na pakovanju mogu se koristiti. Šećer ne sme da bude u kontaktu sa vodom, a sirće je bezbedno zbog alkoholnog vrenja. Ove namirnice ne treba držati u plastičnoj ambalaži. Navođenje roka trajanja nije potrebno kod: svežeg voća i povrća, vina, peciva i kolača - koji se s obzirom na sastav i namenu potroše u roku od 24 sata od proizvodnje.
- Onaj ko kupi nešto 20 odsto jeftinije i to iskoristi, on je na dobitku. Mogu da razumem one koji kupuju na akcijama u želji da uštede ili kupe više, ali ne i one koji takvim namirnicama pune zamrzivače. Odmrznu hranu posle, recimo, mesec dana, misleći da je u redu, ali nije, rok je istekao - upozorila je Raičevićeva.
Takođe, ona ističe da posledice mogu biti blage, poput dijareje, ali i da mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, pogotovo ako se redovno ponavlja takav obrazac ponašanja, zbog čega kako ističe Raičevićeva nužno je probuditi odgovornost potrošača.
Jestivo i posle roka
Pasterizovano mleko može da potraje i duže od navedenog datuma ukoliko se drži na hladnom, kao i jaja, konzerve. Testenina je takođe postojana, dok se domaćice služe i trikom da zamrznu hleb koji posle nekoliko minuta pečenja u rerni gotovo da ima ukus svežeg. Velika količina soli sačuvaće čips i kada je na otvorenom, dok se ne treba brinuti ni zbog svetlih tragova na odstajaloj čokoladi. To je samo mast koja je izbila, a ta poslastica je takođe prilično dugotrajna.
