Šta se krije iza enormnog skoka cene maslaca?
Cene maslaca već neko vreme toliko divljaju da će taj mlečni proizvod postati luksuz većini domaćinstava u Hrvatskoj.
Potrošeni lageri posle ruskog embarga
Predsednik Uprave "Meggle Hrvatska d.o.o." Marjan Vučak misli da će se trend poskupljenja nastaviti još neko vreme, sve dok zemlje s najvećom proizvodnjom maslaca kao što su Nemačka, Holandija i Irska ne stabilizuju proizvodnju zajedno sa svojim seljacima.
Glavni razlog poremećaja cene maslaca na tržištu jeste, dodaje on, manja proizvodnja sirovina, a povećana tražnja.
- Ovo je vrlo volatilno tržište i ciklusi promena sveopštih okolnosti se u kratkom vremenu menjaju. Zato očekujemo stabilizaciju za nekoliko meseci. Na našim će prostorima biti dodatnih problema s obzirom na sušu koja će prouzrokovati dosta poteškoća u ratarstvu pa samim tim i u proizvodnji mleka. Očekuje se da će porasti cene svih mlečnih proizvoda - objašnjava Vučak.
Iz "Dukata" poručuju kako su prisiljeni da uvoze mlečnu mast, i to znatno skuplje nego inače, što je uticalo i na cenu njihovog finalnog proizvoda - maslaca.
- Pre je maslac bio znatno jeftiniji zato što smo imali lagere koji su se stvorili nakon ruskog embarga 2014. godine. Sad smo, međutim, te lagere potrošili i nema viškova, a poznato je da se maslac proizvodi kad imate viškove - kaže Branko Bobetić, direktor udruženja "Croatiastočar", koja okuplja proizvođače mesa i mleka i dodaje kako je porastao i izvoz maslaca prema Kini.
20 odsto proizvedenog maslaca u Evropi završi u Kini
Naime, u ovoj zemlji završi čak 20 odsto ukupno proizvedenog maslaca u Evropi, što je takođe uticalo na smanjenje zaliha nagomilanih ruskim embargom i ukidanjem mlečnih kvota.
Znači li to da bi kupci trebalo da kupuju i zamrzavaju maslac kako bi ga imali za Božić kad je potrošnja ove namirnice možda i najveća?
- U sledećem periodu očekujem laganu konsolidaciju cena, ali u decembru bi one opet mogle da rastu. Nije neverovatno i da dođe do nestašice maslaca pred Božić, ali teško je to prognozirati - kaže Bobetić.
Hrvatska je jedina članica Evropske unije koja nema mleka za svoje potrebe. Naime, godišnje proizvede svega 500 miliona litara mleka, a potrebno je 900 miliona litara.
