Da li EU sprema rampu Kini?
U Evropskoj uniji vlada velika zabrinutost zbog kineskog pristupa investicijama u Evropi, pogotovo u manjim državama gde bi takve investicije Kini davale i političku ulogu što bi se moglo odraziti i na unutrašnje odnose u EU, piše "Jutarnji list".
Kao i u slučaju ruskih investicija u području energetike, tako i sada u slučaju Kine iz EU kažu da oni "nemaju ništa protiv takvih investicija ako su one u skladu s pravilima Evropske unije".
Kina je važan partner Evropskoj uniji. Čak bi se moglo reći da je jedan od najvažnijih. EU je Kini najveći trgovinski partner, a Kina je Evropskoj uniji drugi najveći trgovinski partner te postaje sve veći investitor u državama Evropske unije i u onima koji žele integraciju u EU kao što su države zapadnog Balkana. Koliko je Kina važan partner, govori dovoljno i podatak da je trgovinska razmena između EU i Kine 1,5 milijardi evra dnevno.
Nedavno je Kina spomenuta i kao ključan partner na globalnom nivou i u vezi s prioritetnim ciljevima EU kao što je borba protiv klimatskih promena. To je pogotovo postalo važno kada je američki predsednik Donald Tramp odlučio da odustane od obaveza iz Pariskog sporazuma. Baš tada je održan samit EU-Kina u Briselu na kojem su dve strane dogovorile zajednički stav o klimatskim promenama i izrazili privrženost Pariskom sporazumu i borbi protiv globalnog otopljenja, piše "Jutarnji list".
EU sumnja da država stoji iza kineskih investicija
Pritom misle ne samo na ispunjavanje svih formalnih standarda EU nego i na poštovanje transparentnosti javnih tendera i državne pomoći. U EU sumnjaju da iza kineskih investicija, čak i kada su one privatne, stoji država bilo kroz olakšice bilo kroz subvencije, što otvara mnoga pitanja.
Upravo na poslednjem samitu EU-Kina u Briselu pre leta, kada su obe strane upućivale hvalospeve jedna drugoj, bilo je očito da i dalje postoje velike razlike oko trgovine. Na samitu su razgovarali o merama slobodne trgovine i potrebi za smanjenjem subvencija za čelik. Evropska unija nije zadovoljna uslovima poslovanja u Kini koja se, iako jedan od najvećih igrača na svetu, nalazi tek na 78. mestu od 190 država po uslovima poslovanja. EU želi da se što pre postigne i dogovor s Kinom kako bi se evropskim preduzećima pružala bolja mogućnost poslovanja, što traže mnoge države članice, od Nemačke i Francuske do Italije.
- Velika ekonomija kakva je Kina mora biti više nego na sredini lestvice - rekao je tada predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker. On je tražio da se evropskim preduzećima omogući i takmičenje za projekte koje finansira Kina u infrastrukturi.
I kineski premijer je tada odgovorio kako oni nastoje promovisati trgovinu i postići trgovinski balans. Podsetio je da je sada broj kineskih turista u Evropi znatno veći nego što je broj evropskih turista u Kini. Kineski premijer je rekao da je saradnja s EU čvrsta te da su i jedna i druga strana profitirale od globalizma, a globalizacija se ne može smatrati izgovorom za mnoge probleme koji postoje danas u svetu, piše "Jutarnji".
Sloboda investicija mora biti očuvana
Nedugo nakon samita EU-Kina, kako je objavio portal "Politiko", tri najveće države članice EU (Nemačka, Italija i Francuska) su uputile zahtev Evropskoj komisiji da razmotri mehanizme kontrole stranih investicija u EU, pogotovo preuzimanje ključnih poduzeća od strane investitora iz trećih država.
"Sloboda investicija u privatni sektor kao i otvorenost prema stranim investicijama treba biti očuvana u Evropskoj uniji. Međutim, dok treće države zadržavaju prepreke za direktne investicije od strane evropskih poduzeća, ili dopuštaju takve investicije samo pod određenim diskriminatorskim uuslovima, u isto se vreme evropske kompanije preuzimaju kao deo industrijskih strategija drugih država, to znači da ne postoje jednaki uslovi za sve", izrazile su stav u svom pismu Nemačka, Francuska i Italija. One dodaju da su uslovi još manje jednaki kada su takve investicije direktno ili indirektno subvencionisane od strane državnih tela. Iako se u tom pismu direktno ne spominje Kina, jasno je da se to odnosi ponajpre na tu državu. Međutim, odnosi se i na Rusiju.
Tri najveće države, koje su uputile ovo pismo Evropskoj komisiji, navode da one ne dovode u pitanje poštovanje pravila međunarodne trgovine od strane EU, pogotovo onih Svetske trgovinske organizacije, i obaveze iz sporazuma s trećim državama. Ali traže da EU i države članice zadrže mogućnost reakcije u slučaju procene da se preuzimanjem nekih preduzeća, i sticanjem prava odlučivanja kroz povećanje glasačkog prava zbog povećanja udela u vlasništvu, želi povećati politički uticaj.
