Petak 22. 11. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
0
Subota 02.09.2017.
00:11
N. S. Preradović - Vesti A

Srbija prodala dušu MMF-u: Dijaspori šipak za milijarde

Srbija je "uspešno" završila sedmu reviziju aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom i dobila sve pohvale za ekonomsku politiku, a ova međunarodna finansijska institucija joj je stavila na raspolaganje dodatnih 64,9 miliona evra kredita.

youtube.com/tv1
Za šaku evra: Gubitak ekonomskog prosperiteta

Srpske vlasti su najavile da ne nameravaju da troše novac od novog kredita MMF-a, jer za to nema potrebe. Naime, devizne rezerve zemlje su visoke, a dijaspora izdašno šalje novac rodbini i prijateljima.

Mađari i Rumuni pametniji

Iako doznakama obezbeđuje socijalni mir, dijaspora je onemogućena da zaradi u otadžbini. Ona nema u šta da ulaže, pa čak ni u štednju s obzirom na niske kamate, dok je zbog komplikovanih procedura onemogućena da kupuje državne obveznice koje donose veliku zaradu.

Profesor dr Mlađen Kovačević ocenjuje da država od MMF-a dobija mrvice i da zbog toga gubi ekonomski suverenitet. Prema njegovim rečima, ova institucija kroji visinu plata u javnom sektoru, penzije, cenu električne energije i privatizaciju.

Kontrola resursa

Ekonomski analitičar Branko Pavlović kaže da srpska stabilnost u deviznom poslovanju u ogromnoj meri zavisi od doznaka dijaspore.

- Tvrdim da bi kupovna moć bila znatno manja, a privrednog rasta ne bi ni bilo da nema naših iz tuđine. MMF nikada nikom nije dao ni približno onoliko koliko mu je uzeo. Njihova svrha je da kontrolišu prirodne i privredne resurse zemlje sa kojom "sarađuju" - kaže Pavlović.

- Dugo su insistirali na privatizaciji Telekoma, što nije dobro za nas. Mnoge zemlje poput Rumunije i Mađarske su odlučile da samostalno kreiraju svoju ekonomsku politiku bez ove organizacije - kaže dr Kovačević.

A. Čukić

Zla kob subvencija

Srbija uporno sledi preporuke MMF-a, a građani preživljavaju zahvaljujući velikodušnosti naših građana iz rasejanja. Država tako obezbeđuje socijalni mir građana koji su zbog loše privredne situacije dovedeni na rub propasti.

- Dijaspora šalje sve više novca, jer se ljudi sve više iseljavaju. Prošle godine samo u zemlje OCED-a otišlo je 60.000 ljudi, a godinu dana ranije 48.000. To je ogroman broj, a sva je prilika da će se Srbi još više iseljavati - kaže dr Kovačević.

On ukazuje da ljudi ne vide perspektivu i odlaze u beli svet.

- A zašto bi i ostajali kad u otadžbini nema posla, a država daje subvencije stranim investitorima kapom i šakom, dok su domaći u zapećku - ističe naš sagovornik.

Samo povlašćeni mogu da zarade

Ekonomski analitičar Milan Ćulibrk kaže za "Vesti" da je u otadžbini čudna situacija, jer dinar jača uprkos lošoj ekonomskoj politici.

- Privredni rast u zemlji je od 1,2 do 1,3 odsto, najgori je u regionu i jedan od najnižih u Evropi. S druge strane, domaća valuta jača ubrzano. Svakog ekonomistu bi takva situacija zabrinula - kaže Ćulibrk.

On objašnjava i kako se to dogodilo. Strani investicioni fondovi kupuju srpske državne hartije od vrednosti. Država mora da prodaje ove hartije da bi servisirala dugove, a zarađuju strani fondovi koji ih kupe na određeni vremenski rok.

Prema rečima našeg sagovornika to je loše, jer se radi o špekulativnom ulaganju na kratak rok i ocenjuje da će tome brzo doći kraj. Kad se to dogodi, vrednost dinara će početi da pada, jer nema uporište u privrednom rastu.

Ćulibrk kaže da mogućnost zarade imaju strani investicioni fondovi, dok istu pogodnost teško ostvaruju građani u otadžbini i oni iz dijaspore.

- Državne hartije od vrednosti se uglavnom kupuju preko banaka i prilično je komplikovana procedura, tako da građani i dijaspora nemaju priliku za laku zaradu, za razliku od stranih fondova - kaže Ćulibrk.

Doznake veće od investicija

Doznake dijaspore u svakoj godini, počev od 2008, bile su veće nego strane direktne investicije. U nekim godinama čak i duplo veće.

Najviše para u maticu stiže iz Austrije, Nemačke, Švajcarske, SAD i Francuske. Procene su da direktno ili indirektno pomoć rođaka iz dijaspore dobija oko 800.000 građana. Taj novac troše na plaćanje komunalija, hranu, gradnju kuća i kupovinu stanova.

Banke kao lihvari

Ćulibrk ističe da gorko zvuči poziv vlasti našoj dijaspori da dođe da ulaže u otadžbinu, jer zapravo i nema u šta da ulaže pošto je privreda na klimavim nogama, a teško mogu da očekuju povlastice.

- Čak i ako žele da novac stave u štednju ni tu nema zarade, jer su kamate na oročena sredstva minimalne i ljudi pare drže u bankama samo radi sigurnosti. Plašim se da će banke uskoro tražiti da im plaćamo zato što drže naš novac - kaže Ćulibrk.

U prvih šest meseci ove godine naši ljudi iz inostranstva darivali su rodbini 1,4 milijarde evra, dok su ulagači investirali 990 miliona, čime je nastavljen prošlogodišnji trend.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
  • 2024 © - vesti online