Da li je ovo najveći peh Nemaca, i čemu nas uči?
Konzorcijum koji je trebalo na svoj rizik da trideset godina upravlja deonicom auto-puta sada traži stotine miliona evra od države.
Na početku je sve bilo sjajno, ali...
To pokazuje da javna infrastruktura ne sme da se daje privatnicima, piše nemačka štampa.
Kada se na radiju čitaju informacije o gužvama i zastojima na drumovima, svaki vozač načulji uši. I prvo što tamo čuje uvek su podaci o Auto-putu 1 (Autobahn 1), jer je on numerički prvi. Neparni brojevi su pri tome namenjeni putevima koji mahom idu pravcem sever-jug, dok su parni u pravcu istok-zapad. Najvažniji deo glasovitog A1 - sedamdesetak kilometara koji povezuje dve najznačajnije nemačke luke Hamburg i Bremen - izgradili su nacionalsocijalisti za samo dve godine i otvorili ga 1936. godine uz sve propagandne trikove ondašnjeg vremena.
Posle sedamdeset i kusur godina bilo je očigledno da toj deonici treba temeljna obnova, na pojedinim tačkama i proširenje. Nemačka vlada se odlučila na nešto što je do tada bilo tabu: takozvano javno-privatno partnerstvo. Ukratko, privatna firma dobija posao, finansira, gradi, održava put, a zatim ubira prihode od tranzita teretnih kamiona u sledećih trideset godina (vozači privatnih automobila još u Nemačkoj ne plaćaju putarinu).
Posao je predstavljen kao win-win situacija - umesto da plaća iz budžeta, država plaća tek odricanjem od putarina, a privatnik snosi rizik. Takođe, korišćena je standardna mantra zagovornika privatizacije: privatnik sve može da uradi brže, jače, bolje nego država.
I zaista je tako delovalo - obnovljena deonica Hamburg-Bremen otvorena je 2012, glatka kao pista, čak je privatni konzorcijum "A1 mobil" radove završilo nekoliko meseci pre roka. Ali, u sredu je Zidojče cajtung javio da je "A1 mobil" u pismu Ministarstvu saobraćaja upozorio da je konzorcijum pred bankrotom i zatražio finansijsku podršku države.
Konzorcijum se malo preračunao...
Takođe, konzorcijum u kojem su tri firme tužio je SR Nemačku tražeći nadoknadu od 640 miliona evra zbog izostanka dobiti. Naime, firma se preračunala - prihodi od putarine koja se plaća za kamione nisu ni izbliza toliki kako su računali pre nego što su ušli u posao. Deo razloga je, piše Zidojče, u finansijskoj krizi koja je nastupila baš na početku radova, a izazvala sunovrat teretnog drumskog saobraćaja.
Nemačka štampa je u četvrtak puna komentara koji osuđuju "puzajuću privatizaciju autoputeva" jer na kraju, ovako ili onako, plaćaju građani iz svog džepa.
Berlinski dnevnik Tagescajtung beleži: "Ako je još nekome bio potreban dokaz da su privatno finansirani javni infrastrukturni projekti čista glupost, izgleda da je sada dokaz dobio. Potrebno je jasno odvojiti državu i privredu, umesto da se polaže na javno-privatna partnerstva. Ako postoji politička volja da se nečim privatno upravlja, onda je potrebna prava privatizacija. Alternativa je da infrastruktura ostane u rukama državnog sektora. Po pravilu to je bolje za građane."
