Da li je ovo najveći peh Nemaca, i čemu nas uči?
Na početku je sve bilo sjajno, ali...
To pokazuje da javna infrastruktura ne sme da se daje privatnicima, piše nemačka štampa.
Kada se na radiju čitaju informacije o gužvama i zastojima na drumovima, svaki vozač načulji uši. I prvo što tamo čuje uvek su podaci o Auto-putu 1 (Autobahn 1), jer je on numerički prvi. Neparni brojevi su pri tome namenjeni putevima koji mahom idu pravcem sever-jug, dok su parni u pravcu istok-zapad. Najvažniji deo glasovitog A1 - sedamdesetak kilometara koji povezuje dve najznačajnije nemačke luke Hamburg i Bremen - izgradili su nacionalsocijalisti za samo dve godine i otvorili ga 1936. godine uz sve propagandne trikove ondašnjeg vremena.
Posle sedamdeset i kusur godina bilo je očigledno da toj deonici treba temeljna obnova, na pojedinim tačkama i proširenje. Nemačka vlada se odlučila na nešto što je do tada bilo tabu: takozvano javno-privatno partnerstvo. Ukratko, privatna firma dobija posao, finansira, gradi, održava put, a zatim ubira prihode od tranzita teretnih kamiona u sledećih trideset godina (vozači privatnih automobila još u Nemačkoj ne plaćaju putarinu).
Posao je predstavljen kao win-win situacija - umesto da plaća iz budžeta, država plaća tek odricanjem od putarina, a privatnik snosi rizik. Takođe, korišćena je standardna mantra zagovornika privatizacije: privatnik sve može da uradi brže, jače, bolje nego država.
I zaista je tako delovalo - obnovljena deonica Hamburg-Bremen otvorena je 2012, glatka kao pista, čak je privatni konzorcijum "A1 mobil" radove završilo nekoliko meseci pre roka. Ali, u sredu je Zidojče cajtung javio da je "A1 mobil" u pismu Ministarstvu saobraćaja upozorio da je konzorcijum pred bankrotom i zatražio finansijsku podršku države.
Konzorcijum se malo preračunao...
Takođe, konzorcijum u kojem su tri firme tužio je SR Nemačku tražeći nadoknadu od 640 miliona evra zbog izostanka dobiti. Naime, firma se preračunala - prihodi od putarine koja se plaća za kamione nisu ni izbliza toliki kako su računali pre nego što su ušli u posao. Deo razloga je, piše Zidojče, u finansijskoj krizi koja je nastupila baš na početku radova, a izazvala sunovrat teretnog drumskog saobraćaja.
Nemačka štampa je u četvrtak puna komentara koji osuđuju "puzajuću privatizaciju autoputeva" jer na kraju, ovako ili onako, plaćaju građani iz svog džepa.
Berlinski dnevnik Tagescajtung beleži: "Ako je još nekome bio potreban dokaz da su privatno finansirani javni infrastrukturni projekti čista glupost, izgleda da je sada dokaz dobio. Potrebno je jasno odvojiti državu i privredu, umesto da se polaže na javno-privatna partnerstva. Ako postoji politička volja da se nečim privatno upravlja, onda je potrebna prava privatizacija. Alternativa je da infrastruktura ostane u rukama državnog sektora. Po pravilu to je bolje za građane."