Evo šta je delegacija MMF-a poručila Srbiji
Vlada Srbije i NBS su ostvarili dramatično jačanje ekonomije i poboljšanje privredne situacije, kaže šef misije MMF-a Džejms Ruf. Ističe da MMF ohrabruje nastavak reformi i rešavanje postojećih problema, a da je na Srbiji da odluči da li će zatražiti novi aranžman. Razgovore o povećanju plata i penzija najavljuje za jesen.
Ministar finansija Dušan Vujović poručio da je u planu dalji rast BDP-a i da je premija rizika smanjena četiri puta. Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković ističe da je cilj i Vlade i MMF-a isti - održiv rast i bolji standard građana.
Džejms Ruf je, na kraju posete Srbiji povodom sedme revizije stendbaj-aranžmana, objasnio da ovo nije bila uobičajena misija, već da su izvršene i konsultacije na osnovu člana četiri, što MMF čini sa svim članicama bez obzira na to da li imaju aranžman ili ne.
- Ako pogledamo unazad kada smo organizovali prethodne konsultacije po članu četiri početkom februara 2015. godine, možemo videti da su Vlada i NBS ostvarili dramatično jačanje ekonomije, poboljšanje privredne situacije. Nakon pet godina usporenog rasta, neodržive fiskalne pozicije i problematičnih kredita u bankama, došlo je do velikog preokreta u makroekonomskim rezultatima - rekao je Ruf na konferenciji za medije u Vladi Srbije.
Javni dug pada brže
Naveo je da MMF u 2017. predviđa rast od tri odsto, da je revidirao najnižu projekciju deficita na samo 1,1 BDP-a, što je, kako je konstatovao, najniži nivo od 2005. godine.
Takođe je preneo da je MMF video i da javni dug pada brže i ranije nego što se očekivalo.
- Ono što je važno jeste da vidimo da je došlo do fiskalne konsolidacije koja je brža i veća od projektovane. To je postignuto uz brži rast nego što smo očekivali - naglasio je šef misije MMF-a.
Istakao je da je to interesantan razvoj koji reflektuje poverenje kod potrošača i investitora u odlučno rešavanje fiskalnih problema u Srbiji. Ukazao je na to da nezaposlenost pada, a zapošljavanje jača, uprkos značajanom smanjenju broja radnika u javnom sektoru.
- Videli smo uspešnu realizaciju strategije za smanjenje problematičnih kredita u bankama, a uz to NBS je uspela da zadrži inflaciju na niskom nivou. Ekonomija Srbije, međutim, i dalje se suočava sa problemima ozbiljne ranjivosti i strukturne slabost - ukazao je Ruf.
Naveo je da MMF ohrabruje vlasti da nastave reforme i rešavaju probleme.
- Program koji podržavamo ima sveobuhvatnu i vrlo ambicioznu strategiju za rešavanje ovih problema. Obuhvaćena su javna, državna preduzeća, državna uprava, kao i poslovno okruženje. Generalno se može reći da je ostvaren dobar napredak u ovom programu, ali u nekim oblastima je došlo do kašnjenja - objasnio je šef misije MMF-a.
To se, kako je rekao, odnosi posebno na reformu državne uprave i pružanje javnih servisa, kao i na problem koji se tiče državnih preduzeća.
- Generalno ekonomija je i dalje opterećena prevelikim i neefikasnim javnim sektorom, te su potrebni napori da se ekonomija okrene ka rastu efikasnog produktivnog sektora - rekao je Ruf dodajući da je neophodno i unapređenje Poreske uprave, sistema javnih naknada i taksi, kao i obezbeđivanje veće efikasnosti, transparentnost pravosuđa.
Naveo je da je ova misija MMF-a drugačija od ranijih.
- Ovo je bila nešto drugačija misija od ranijih preglednih koje organizujemo povodom revizije aranžmana. Konsultacije po članu 4 su trenutak kada pogledamo unazad i sagledamo širu ekonomsku situaciju - objasnio je šef misije MMF-a.
Zato je, kako kaže, razgovarano sa širim nizom sagovornika – preduzetnicima, sindikatima, akademskim krugovima, pored predstavnika vlasti, kako bi čuli širok spektar pogleda na ekonomsku situaciju.
O povećanju plata i penzija u septembru ili oktobru
Šef misije MMF-a za Srbiju kaže da će prilikom naredne posete Misije, u septembru ili oktobru, biti razgovora o eventualnom povećanju plata i penzija, ali ističe da je u tom smislu potrebna "umerenost".
Naveo je da će se Misija vratiti u Srbiju da razgovara o narednoj reviziji i da je to prilika da se razgovara i o povećanju plata i penzija, odnosno detaljnije o fiskalnoj politici.
- Ukoliko se nastavi dosadašnji trend, kad je reč o prihodima, moglo bi da se očekuje da oni rastu i 2018. godine. To ukazuje na mogućnost da potencijalno bude dodatnog prostora iduće godine za povećanje primanja, ali o tome ćemo razgovarati kada dođemo ponovo - rekao je Ruf.
Poručio je da je cilj programa MMF-a i napora Vlade Srbije da se povećaju plate u celoj zemlji, dodavši da se u tome uspeva sa povećanjem zaposlenosti i zarada, te d je najbolji način držanje fiskalne situacije pod kontrolom.
- Penzije i zarade, ova vrsta rashoda, treba i dalje da bude obuzdavana u procentu BDP-a - rekao je Ruf, što, prema njegovim rečima, znači da će dohodak u celoj ekonomiji rasti u skladu sa rastom BDP-a.
To, kazao je, daje prostora i za rast zarada u javnom sektoru, ali da to ne budu povećanja koja bi išla ispred ekonomskog rasta.
- Postoji potreba za umerenim akcijama u tom smislu - rekao je Ruf.
Prema njegovim rečima, opšti okvir programa će nastaviti da se primenjuje, a to je uvažavanje činjenice da Srbija ima godišnji budžetski proces, i gde MMF očekuje da rashodi ostanu unutar budžetskih limita.
Objasnio je da to znači da, ukoliko se naplate dodatni prihodi, kao što se to dešava ove godine, to ide u dalje smanjenje javnog duga.
Mada, dodao je, u programu je ostavljen eksplicitan prostor, da se, ako je moguće, sredstva upute u kapitalnu potrošnju.
Direktori MMF-a za uređene plate u javnom sektoru
Ruf je naveo da se glavni uslov da Bord direktora MMF-a odobri sedmu reviziju, odnosi na sistem plata u javnom sektoru, gde je, zbog izbora, bilo kašnjenja prilikom usvajanja zakona.
"Potrebno je da se ostvari napredak u usvajanju zakona, što je i deo reforme državne uprave", objasnio je Ruf na kraju boravka Misije u Beogradu.
Govoreći o najvećim problemima državnih preduzeća u Srbiji, ukazao je na nedostatak korporativnog upravljanja i rukovođenja.
Ruf je, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, rekao da su primer za to problemi koji su početkom godine nastali u proizvodnji struje.
Istakao je da se najbolja rešenja razlikuju od preduzeća do preduzeća, a za neke je dobra mogućnost privatizacija ili uključivanje strateškog partnera.
"Osnovi cilj je da se obezbedi da državna preduzeća prestanu da budu izvor fiskalnog rizika u narednom periodu", rekao je šef misije MMF-a.
Naglasio je da je u državnoj upravi efikasnost najvažnija, te podsetio da su u programu prvobitno bila definisana veća smanjenja broja zaposlenih, ali da je dobar fiskalni rezultat omogućio da se ne mora ići u tako drastična smanjenja.
Konstatuje da su ostvareni dobri rezultati u smanjenju zaposlenih u javnom sektoru, ali da je potrebno da se radi i optimizacija i raspodela resursa. Objašnjava da to podrazumeva u nekim mestima manji, a u nekim veći broj zaposlenih.
"Primera radi, moguće je da je potrebno više zdravstvenih radnika uz smanjenje nemedicinskog osoblja. Potrebna je racionalizacija mreža škola, manji broj nastavnika i profesora, ali više nastavnika u oblastima koje su važne u modernoj ekonomiji, za Srbiju u njenom približavanju EU", rekao je Ruf.
Naglasio je da je MMF-u potrebno da vidi brži napredak nego što je ostvaren do sada.
- Neke mere oko kojih smo se dogovorili za naredne nedelje i mesece, idu u pravcu rada na tim teškim i dubokim reformama - rekao je šef misije MMF-a.
"Na Srbiji da odluči o novom aranžmanu"
Ruf je istakao da je na vlastima u Srbiji da odluče da li će zatražiti novi aranžman sa MMF-om.
- To nije bilo u fokusu ovih razgovora. Fokusirali smo se na uspešan završetak postojećeg aranžmana. Potpuno je ispravno da vlada i NBS razmotre svoju poziciju, jer je njihva odluka da li će zatražiti još jedan aražman ili ne. Sa tačke geldišta MMF i dalje smo spremni da pružimo podršku i pomognemo Srbiji - objasnio je Ruf.
Svaki novi program bi, kako kaže, morao jasno biti fokusiran na rast.
- Na politike koje bi obezbedile da rast može da se ubrza kako bismo svi želeli i da se tiče oblasti o kojima je razgovarano sa Srbijom u konsultacijama o članu četiri - naveo je Ruf.
Istakao je da je ovaj program bio veoma uspešan u unapređenju rasta, posebno u unapređenju održivog i inkluzivnog rasta.
Bilo daljeg aranžmana ili ne, taj trend mora biti nastavljen, rekao je šef misije MMF-a.
Vujović: Smanjeni troškovi prilikom zaduživanja
Govoreći o poseti Misije MMF-a i rezultatima koje je Srbija ostvarila, ministar finansija Dušan Vujović je ocenio da je Srbija ostvarila dobro prolazno vreme i u sedmoj reviziji aranžmana koji zemlja ima sa Međunarodnim montarnim fondom.
Istakao je da je ovo pretposlednja provera rezultata reformi dogovrenih sa MMF-om koje naša zemlja sprovodi po osnovu aranžmana iz predostrožnosti.
Ilustrujući postignute rezultate, naveo je da vlada i dalje planira rast bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu od tri odsto, javni dug je smanjen na 67,1 odsto, budžetski deficit je sa prvobitno predviđenih 1,7 procenata za ovu godinu revidiran naniže na 1,3 odsto, a premija rizika zemlje je oborena četiri puta, što znači da su nam manji troškovi koje plaćamo prilikom zaduživanja.
Ministar finansija je takođe istakao da je suficit u budžetu na kraju juna iznosio 33,2 milijarde dinara, što je za 80 milijardi ispred plana.
Izvoz je, prema njegovim rečima, u prvih pet meseci povećan za 13,3 posto.
Posebno je istakao da izvesni problemi strukturne prirode, na koje je MMF skrenuo pažnju, poput kašnjenja reforme javne uprave, državnih preduzeća i drugih, ne postoje od danas već datiraju pet, 10 pa i više godina unazad.
Misija MMF-a na čelu sa Džejmsom Rufom boravi u Srbiji od 22. juna povodom sedmog razmatranja rezultata u sprovođenju aktuelnog stendbaj aranžmana iz predostrožnosti.
U okviru sedmog razmatranja aranžmana, sagledane su obaveze koje su dogovorene ekonomskim programom, kao i mere i rezultati ekonomske politike koje će biti sprovedene u narednom periodu.
Tabaković: Vlada i MMF imaju isti cilj
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da su pregovori sa predstavnicima MMF-a bili naporni i teški, ali da očekuje uspešno okončanje sedme revizije stendbaj aranžmana.
- Očekujemo uspešno okončanje sedme revizije aranžmana, a konsultacije po članu četiri su takođe prošle uspešno - izjavila je Tabaković, dodajući da sve to nije ostvareno u lakim uslovima, pošto su razgovori bili naporni i teški i da se oni ne prekidaju od jedne do druge revizije.
Ističući da je cilj i MMF-a i predstavnika Vlade Srbije isti, a to je održivi rast i bolji standard građana, Tabaković je rekla da ponekad ipak postoje sporenja oko mera kojima te ciljeve treba postići.
"Ali, o ovakvim rezultatima ne bismo mogli da govorimo da ne postoji koordinacija monetarne i fiskalne politike", rekla je Tabaković.
Guvernerka je navela da prema preliminarnim podacima, koji će biti poznati polovinom jula, sve ukazuje na trend rasta ekonomskih performansi, od izvoza koji se već meri dvocifrenim brojevima preko rasta direktnih stranih investicija koji je na međugodišnjem nivou iznosio 4,8 u prvih pet meseci, do rasta doznaka koje su povećane za pet procenata.
Govoreći o poslovima koji su pred nama, Tabaković je napomenula da je dinarizacija dug proces, da nam predstoji veliki zajednički posao, i zaključila da nikada nismo dovoljno dobri da ne možemo da budemo bolji.
"Plaćamo dugove Kosova jer je deo Srbije"
Tabaković je navela i da Srbija plaća sve dugove iz devedesetih godina na ovamo, uključujući i kredite Kosova, jer je ta teritorija po Ustavu deo Srbije.
- Ovo jeste specifično. Srbija plaća taj dug, jer Kosovo smatra delom svoje teritorije - rekla je Tabaković na zajedničkoj konferenciji za medije sa šefom Misije MMF-a i ministrom finansija.
Guvernerka je nevela da se "svi dugovi iz devedesetih godina pa nadalje, na nivou MMF-a čija smo članica, redovno usaglašavaju i proveravaju".
- Dostavljamo mesečne izveštaje o stanju tih kredita, ne samo onih koje imamo unutar problematičnog dela jedne teritorije Republike Srbije, što je Kosovo, nego i svi zaostali dugovi iz devedesetih godina sa Češkom, Libijom, itd.- navela je guvernerka.
Narodna banka Srbije svakog meseca dostavlja Ministarstvu finansija izveštaj o visini rata duga koji se otplaćuje, ali koliki god da je taj iznos, on je važan jer država mora da ga plaća, ocenila je Tabaković.
Guverner je kao najveći uspeh NBS navela smanjenje udela problematičnih kredita u ukupnim plasmanima banaka, precizirajući da je njihov nivo smanjen za pet procentnih poena, na 16,5 odsto, primenom strategije i akcionog plana NBS koji su doneti pod pokroviteljstvom MMF-a.
