I krompir uvozimo iz Albanije
Dok se na pijacama i supermarketima prodaje mladi krompir uvezen iz Albanije, pa čak i iz Amerike, naš domaći se prodaje u bescenje.
Čuveni ivanjički se nakupcima prodaje po ceni od pet do deset dinara po kilogramu. Nevolje sa rastom uvoza i polaganim gašenjem domaće proizvodnje prisutan je od 2015. godine, kada su cene ove poljoprivredne kulture počele značajno da opadaju u Evropskoj uniji.
U međuvremenu je došlo i do sankcija prema Rusiji, pa su se evropski proizvođači suočili sa viškovima. Prodaja domaćeg krompira je te godine prema podacima Privredne komore Srbije opala za 30 odsto. Samo lane smo uvezli oko 5.500 tona krompira iz Belgije, Holandije, Nemačke, Belorusije, Egipta. Zabeleženo je da smo počeli da uvozimo i iz Albanije i Amerike.
Milan Prostran, stručnjak za poljoprivredu, u izjavi za "Vesti" kaže da je sunovrat domaće poljoprivredne proizvodnje krenuo 2000. godine.
Konkurentni jedino metlama
- Srbija je nekad bila prava poljoprivredna sila, a danas zbog nedovoljne i skupe proizvodnje ne možemo da budemo konkurentni. Jedino gde to jesmo je proizvodnja metli. Prvi smo u Evropi, a četvrti u svetu - objašnjava Prostran.
- Te godine mi smo se predstavili kao izuzetno neoliberalna ekonomija koja propagira otvoreno tržište. Potpisivali smo sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Turskom, CEFTA sporazum, sada nešto potpisujemo i sa Kinom - priča Prostran.
Odoše milioni na uvoz
* svinjsko meso 37 miliona dolara
* pasulj 12 miliona dolara
* paradajz 16 miliona dolara
* krompir 9 miliona dolara
krastavci 3,5 miliona dolara
(godišnji prosek)
Prema njegovim rečima najpogubniji sporazum za Srbiju je bio potpisivanje sporazuma sa Evropskom unijom.
- Mi smo u prvom naletu liberalizovali 80 odsto tržišta, prihvatili smo ono što nijedna zemlja kandidat za EU nije, a to je da strancima prodajemo našu zemlju - kazuje Prostran.
Nekada je Srbija imala stotine hiljada tona za izvoz u Italiju, Rumuniju, a sada je površina pod krompirom sve manja. Prosečan prinos od 17 tona po hektaru je nedovoljan da se srpski seljaci uhvate u koštac sa evropskim proizvođačima krompira. I zbog organoleptičkog izgleda srpski krompir nema prođu na tržištu EU, jer je često blatnjav, oštećen i crn, dok je onaj iz Holandije kao sa razglednice. Srbija je pokušala da izvozi krompir u Rusiju, ali je ovo povrće vraćeno baš zbog izgleda. Naš sagovornik objašnjava da za uvoz svega i svačega ne treba okrivljavati uvoznike.
- Uvoznici žele da zarade i to je logično. Kriva je vlast, ali svaka garnitura optužuje onu prethodnu da je potpisivala sporazume i tu se vrtimo ukrug. Potpisali smo da kupujemo tuđe, svoje bacamo i sada kukamo. S druge strane Francuska, najveća poljoprivredna sila EU, ima akciju "kupujmo domaće", isto radi i Hrvatska, jedino mi bacamo svoje proizvode - zaključuje Prostran.
Bacanje kupusa zbog niske cene
Povrtari u opštinama Leskovac, Vlasotince i Lebane bacaju tone kupusa ili ga ostavljaju da propada pod plastenicima zbog niske otkupne cene od pet dinara po kilogramu. Cena kupusa je za nekoliko nedelja pala sa 20 na pet dinara zbog velike ponude, ali i zbog toga što ove godine nije bilo izvoza.
- Poslednju turu prodali smo po ceni od osam dinara po kilogramu i potom smo odlučili da ga ne beremo i ne prodajemo jer se prosto ne isplati. Ostavili smo ga da trune ispod folija, a za koji dan ćemo ga izbaciti na deponiju - kazao je Petar Mišić, poljoprivredni proizvođač.
Srbija inače ima idealne uslove i idealan krompir u brdsko-planinskim uslovima, nadmorske visine od 300 do 600 metara, i iznad 600 metara.
Ali, krompir se proizvodi i u ravničarskim predelima, a tu se ostvaruje neuporedivo viši prinos i to apsolutno zadovoljavajućeg kvaliteta za svežu potrošnju. Ipak, taj krompir iz ravničarskih uslova je teže čuvati zbog manjeg sadržaja suve materije, te zato on mora biti u idealnim skladištima, a Srbija oskudeva u skladištima. Naš sagovornik konstatuje da nije čudno što dajemo milione za uvoz južnog voća, ali je prava šteta da bacamo pare na uvoz onog voća i povrća koje sami možemo da gajimo.
