Sledi repriza najveće krize 21. veka: Trampova politika gurnuće svet u ponor
Političke odluke novog predsednika SAD od samog početka njegovog mandata ne nailaze na odobravanje stručnjaka i analitičara. Sada se oglasio i Međunarodni monetarni fond, koji je upozorio da bi predlozi američkog predsednika Donalda Trampa za smanjenje poreza i ublažavanje finansijskih propisa mogli da izazovu novi krug ulaska u finansijske rizike one vrste koja je prethodila poslednjoj krizi 2008. godine.
MMF je u svom polugodišnjem izveštaju "Globalna finansijska stabilnost" naveo da su se rizici po stabilnost generalno smanjili u poslednjih šest meseci zbog jačeg globalnog ekonomskog rasta i viših kamatnih stopa koje su poboljšale bankarske zarade, prenosi agencija Rojters.
Pročitajte još:
* Vojne akcije širom sveta: I posle svega Tramp bi da bude svetski policajac?
* Blef američkog predsednika: Raskrinkana Trampova "ratna turneja"
Međutim, kako dodaje, već visoko zadužene američke kompanije možda neće prenositi višak iz toka gotovine, do kog bi došlo usled predložne poreske reforme američkih republikanaca, u kapitalna ulaganja u proizvodnju koja mogu da pomognu održivi rast.
Umesto toga, Fond ocenjuje da bi talas gotovine, koji će verovatno uključiti i repatrijaciju dobiti koju muiltinacionalne korporacije drže u inostranstvu, mogao da bude kanalisan u rizična ulaganja, poput kupovine finansijskih aktiva, spajanja i isplate dividendi. Takva iskušenja će biti najveća u informacionim tehnologijama i zdravstvenom sektoru, smatra Fond.
U izveštaju se navodi da je prethodne velike poreske promene obično pratio rast preuzimanja finansijskih rizika, uključujući i poreske reforme 1986. i oslobađanje od korporativnog poreza za repatrijaciju dobiti 2004. U oba slučaja, to je dovelo do rasta zaduživanja kompanija zarad rizičnih investicija, nakon čega su sledile recesije 1990. i 2008. godine.
Ukoliko se ispostavi da američko tržište rada mora malo da olabavi da bi apsorbovalo stimuluse od Trampovih planova za smanjenje poreza i potrošnje, inflacija i kamatne stope bi mogle da porastu oštrije nego što se očekivalo.
To bi moglo da pojača tržišne volatilnosti i podigne troškove servisiranja duga u ionako već nategnutim bilansima kompanija, ocenjuje MMF.
U izveštaju se dodaje da okretanje SAD i drugih razvijenih zemalja ka protekcionizmu takođe može smanjiti trgovinske i tokove kapitala, što će uticati na snižavanje rasta i splašnjavanje tržišnog sentimenta.
- Oštriji finansijski uslovi mogu gurnuti slabije firme u probleme - upozorava Fond, napominjući da će posledice gubitaka snositi banke, osiguravajuće kuće, investicioni fondovi, penzioni fondovi i strane institucije.
Što se tiče tržišta u usponu, u izveštaju se ukazuje da su rizici po finansijsku stabilnost i dalje povišeni. Te ekonomije se, prema MMF-u, suočavaju sa dvostrukim pretnjama - od narastajućeg protekcionizma koji bi mogao da smanji tražnju za njihovim izvozom, kao i od inflacije i bržeg podizanja kamatnih stopa u SAD, što bi moglo da inicira odliv kapitala i oteža servisiranje spoljnog duga tih zemalja, prenosi Rojters.
