Srbiji preti mnogo veća opasnost od Trampa
Od kada je u novembru prošle godine Donald Tramp izabran za 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, kretanje dolara na deviznim tržištima je potpuno nepredvidivo, a to je uticalo i na javni dug Srbije.
Skače dolar, ali skače i javni dug Srbije
Najpre je, suprotno očekivanjima, pobeda populiste proizvela jačanje američke valute, na talasu spekulacije da bi njegove najave o velikim ulaganjima u infrastrukturne radove mogle podići privredni rast SAD. Tako je u decembru dolar dostigao 14-godišnji rekord u odnosu na evro, a nakon što je i FED podigao kamatne stope na dolar, javni dug Srbije je u samo jednom danu skočio za 180 miliona evra.
A onda je nastala promena.
U fokusu Trampovih tvitova i dekreta našlo se preispitivanje severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA), optuživanje Kine, Nemačke i Japana za manipulaciju svojim valutama, izgradnja zida ka Meksiku, fijasko sa zabranom ulaska svim građanima sedam muslimanskih zemalja u SAD, a onda i "curenje" delova razgovora sa Vladimirom Putinom, u kojem Tramp odustaje od produžavanja dogovora sa Rusijom o ograničavanju nuklearnog arsenala. I još mnogo toga drugog.
Pročitajte još:
* Srbija zavisna od ruskog gasa?
* Šta strani mediji kažu o izborima u Srbiji - put ka EU ili Rusiji?
Epilog: 14-godišnji rekordni rast dolara u novembru i decembru, pretvorio se u 30-godišnji rekordni pad dolara u januaru, a onda opet u novi rast u februaru, tako da je dolar danas otprilike na nivou na kojem je bio početkom godine.
Posledice zbog veza sa Nemačkom
Šta će dalje biti teško je proceniti. Domaći ekonomisti se uglavnom slažu da mogući carinsko-valutni okršaji na relaciji SAD-Kina ili SAD-Rusija, neće imati većih posledica na naše tržište, a u tome se manje-više slažu i međunarodni eksperti. Glavni razlog je vrlo mali nivo razmene većine zemalja Centralne i istočne Evrope sa SAD.
Tako ekonomski stručnjak Ljubomir Mitov kaže da za region CIE Tramp trenutno nije veliki faktor, upravo zbog relativno malog obima trgovine sa SAD.
- Investicije iz SAD su relativno male, tako da trenutni efekat nije veliki. Turska je jedina zemlja koja je pod rizikom, mada ona ni nije deo Centralne Evrope. Ali, ako se protekcionizam raširi, doći će do globalnog usporavanja trgovine i tada će sve zemlje regiona osetiti posledice zbog njihove integracije u okviru evrozone, a naročito zbog veza koje imaju sa Nemačkom - kaže on.
