10 ekstremnih scenarija za svet u 2017.
Sakso banka, specijalista za investicije i trgovanje na internetu raznim tržišnim materijalima, objavila je ekstremna predviđanja za nastupajuću godinu.
Da li će ovo biti godina kada će Kina prevazići očekivanja u pogledu rasta, Bregzit pretvoriti u Brimejn, meksički pezos naglo ojačati, a deonice italijanskih banaka postati najbolja finansijska sredstva?
Nastavljajući tradiciju odabira različitih tema sa ciljem pokretanja razgovora šta bi moglo da iznenadi ili šokira na polju investicionih zarada u predstojećoj godini, ovogodišnja predviđanja pokrivaju različite scenarije koji uključuju oporavak rasta Kine, jačanje italijanskih banaka, Bregzit koji ustupa mesto "Brimejnu“ i rešenost EU na promene zbog naglog povratka populizma, između ostalog.
"Ekstremna predviđanja" ne bi trebalo shvatiti kao zvaničnu tržišnu prognozu Sakso banke, već su to u stvari događaji i kretanja na tržištu koji se smatraju izuzecima sa ogromnim potencijalom da uzdrmaju opšte prihvaćene stavove.
Kako se za neka od prošlih ekstremnih predviđanja ispostavilo da su manje ekstremna nego što se u prvi mah mislilo, važno je da su investitori svesni opsega mogućnosti izvan opšte prihvaćenog mišljenja na tržištu kako bi mogli da donesu dobre odluke, čak i tokom naizgled neverovatnih situacija na tržištu.
U tom duhu objavljujemo "ekstremna predviđanja“ Sakso banke za 2017. godinu:
1. Kineski BDP raste do 8%, dok Kompozitni indeks šangajske berze (SHCOMP) dostiže 5,000
Kina shvata da je dostigla kraj puta sa fazom rasta proizvodnje i infrastrukture i kroz masivni stimulans fiskalne i monetarne politike otvara tržišta kapitala kako bi uspešno upravljala tranzicijom rasta zasnovanog na potrošnji. Ovo će rezultirati rastom od 8% u 2017. godini, sa oživljavanjem zahvaljujući rastu u sektoru usluga. Euforija oko rasta koji pokreće privatna potrošnja će učiniti da Kompozitni indeks šangajske berze udvostruči svoj nivo iz 2016. godine i nadmaši vrednost od 5,000.
2. Beznadežan Fed prati potez Banke Japana u poboljšavanju vrednosti 10-godišnjih obveznica na 1,5%
Kako američki dolar i američke kamatne stope budu rasle na sve bolniji način u 2017. godini, fiskalna politika vođena testosteronom novog američkog predsednika dovešće do toga da prinosi američkih desetogodišnjih obveznica dostignu 3% izazivajući paniku na tržištu.
Na ivici propasti, Federalne rezerve kopiraju kontrolnu krivu prinosa Banke Japana poboljšanjem prinosa 10-godišnjih obveznica na 1,5%, ali iz drugačije perspektive, stvarnim uvođenjem četvrte faze kvantitativnog popuštanja ili beskonačnog kvantitativnog popuštanja.
Ovo za uzvrat u najkraćem roku zaustavlja prodaju na tržištima globalnog deoničkog kapitala i obveznica, dovodeći do najveće zarade na tržištu obveznica za sedam godina. Glasovi kritike će biti izgubljeni u buci još jednog oporavka koji je inspirisala centralna banka.
3. Stepen neispunjenih ugovornih obaveza za obveznice s visokim prinosom premašuje 25%
S prosekom stepena neispunjenih ugovornih obaveza za dugoročne obveznice sa visokim prinosom koji je sa 3,77%, u SAD tokom recesije 1990, 2000. i 2009. skočio na 16%, 10% i 12%, 2017. bi moglo da se desi da stepen neispunjenih ugovornih obaveza bude čak 25%. Kako smo došli do limita u intervencijama centralnih banaka, vlade širom sveta okreću se ka fiskalnoj stimulaciji, što dovodi do rasta kamatnih stopa (npr. Japan), na taj način dramatično zakrivljujući krivu prinosa.
Dok se bilioni korporativnih obveznica budu suočavale sa svetom bola, problem će se pogoršavati okretanjem od zajednički obvezničkih fondova, povećanjem kreditne marže i čineći nemogućim refinansiranje dugovanja niskog stepena. Sa dostizanjem stope neispunjenih ugovornih obaveza od 25%, neefikasni korporativni akteri više neće biti sposobni da prežive omogućavajući efikasniju raspodelu kapitala.
4. Bregzit se nikada neće desiti
Jačanje globalnog populizma, posmatrano sa obe strane Atlantika, disciplinuje rukovodstvo Evropske unije ka kooperativnijem stavu prema Velikoj Britaniji. Kako pregovori napreduju, EU čini značajne ustupke oko imigracije i prava kompanija koje nude finansijske usluge i imaju središte u Velikoj Britaniji da posluju i u drugim zemljama EU a do pokretanja člana 50. i stavljanja pred Parlament, već će biti odbijen zbog novog dogovora.
Velika Britanija će biti zadržana u orbiti Evropske unije, Banka Engleske će podići kamatne stope na 0,5% a odnos evra i britanske funte će pasti na 0,7300 – prizivajući simboliku iz 1973. godine, godine kada je Velika Britanija pristupila Evropskoj ekonomskoj zajednici.
5. Doktor bakar se prehladio
Bakar je jedan od očitih pobednika kada govorimo o robi nakon izbora u SAD-u; međutim, 2017. godine tržište će početi da shvata da će se novi predsednik mučiti da obezbedi obećane investicije i očekivano povećanje tražnje bakra neće uspeti da se materijalizuje. Suočen sa rastom nezadovoljstva kod kuće, predsednik Tramp će pojačati protekcionističke mere, uvođenjem trgovinskih barijera koje će stvoriti poteškoće kako za tržišta u razvoju tako i za Evropu u celini.
Svetski rast će početi da slabi dok će potražnja Kine za industrijskim metalima slabiti jer će se zemlja kretati u pravcu rasta vođenog potrošnjom. Jednom kada bakar probije osnovnu liniju trenda vraćajući se na nivo iz 2002. od 2 USD za funtu i kada se ustava otvori a talas spekulativne prodaje će pomoći da bakar pošalje nadole na najniži nivo iz 2009. iz vremena krize na 1,25 USD za funtu.
6. Velika dobit za bitkoin jer jačaju kriptovalute
Za vreme vladavine predsednika Trampa američka fiskalna potrošnja će povećati budžetski deficit sa 600 milijardi na 1,2-1,8 biliona američkih dolara. Ovo će prouzrokovati rast u SAD i povećanje inflacije što će primorati Federalne rezerve da ubrzaju skok kamatne stope i američki dolar će dostići nove visoke nivoe.
Ovo će stvoriti domino efekat na tržištima u razvoju, naročito u Kini, koja počinje da traži alternative za sistem dekretnog novca kojim dominira američki dolar i njihovo preterano oslanjanje na američku monetarnu politiku. To će dovesti do sve veće popularnosti alternativa kriptovaluta, sa bitkoinom koji će imati najviše koristi od toga. Kako se bankarski sistemi i državne obveznice Rusije i Kine izdate u inostranstvu kreću ka prihvatanju bitkoina kao alternative za američki dolar, bitkoin će utrostručiti vrednost, sa trenutnog nivoa od 700 na 2.100 američkih dolara.
7. Reforma američkog zdravstvenog sistema izaziva paniku u sektoru
Troškovi zdravstvene zaštite se kreću oko 17% BDP-a u poređenju sa svetskim prosekom od 10%, a sve veći deo američke populacije ne može da plati svoje medicinske račune. Prvobitni olakšavajući oporavak akcija zdravstvenog sektora posle Trampove pobede ubrzo će izbledeti u 2017. godini, jer će investitori uvideti da administracija neće biti tako blagonaklona prema zdravstvu, već će umesto toga pokrenuti opsežne reforme neproduktivnog i skupog američkog zdravstvenog sistema. Fondovi kojima se trguje na berzi američkog zdravstvenog sistema će pasti 50% na USD 35, najspektakularnije okončavajući rastuće tržište hartija od vrednosti u SAD još od finansijske krize.
8. Uprkos Trampu, meksički pezos raste posebno prema kanadskom dolaru
Tržište je drastično precenilo istinite namere Donalda Trampa ili čak sposobnost da ograniči trgovinu sa Meksikom, omogućavajući poraženom pezosu da raste. U međuvremenu, Kanada trpi jer su više kamatne stope pokrenule kreditnu krizu na tržištu nekretnina. Kanadske banke popuštaju, što je primoralo Banku Kanade na režim kvantitativnog popuštanja i ubrizgavanje kapitala u finansijski sistem.
Osim toga, kanadski dolar loše stoji jer Kanada ima mnogo manje koristi od oživljavanja rasta SAD nego što je to bilo u prošlosti i zbog toga što je dugogodišnje pražnjenje proizvođačke baze u Kanadi transformisano globalizacijom i godinama vrlo jake valute. Kurs CADMXN se poboljšao za čak 30% od maksimuma iz 2016.
9. Deonice italijanskih banaka postaju najbolja finansijska sredstva
Nemačke banke su upale u spiralu negativnih kamatnih stopa i fiksnih prinosa krive i nemogućnosti pristupa tržištima kapitala. U EU okvirima, spasavanje nemačkih banka neizbežno znači spasavanje EU banaka, a to ne dolazi prerano za italijanske banke opterećene kreditima u kašnjenju i stagnirajućom lokalnom ekonomijom.
Nove garancije omogućavaju dokapitalizaciju bankarskog sistema a osnovana je Evropska banka loših dugovanja radi sređivanja bilansa stanja u evrozoni i da bankarski kreditni mehanizam ponovo radi. Akcije italijanskih banaka rastu za više od 100%.
10. EU stimuliše rast kroz zajedničke evroobveznice
Suočeni sa uspehom populističkih partija u Evropi i sa dramatičnom pobedom desničarske partije Gerta Vildersa u Holandiji, tradicionalne političke partije počinju udaljavanje od politike štednje i favorizovanja umesto politike kejnsijanskog stila koji je pokrenuo predsednik Ruzvelt posle krize 1929. godine.
EU pokreće šestogodišnji stimulativni plan od 630 milijardi evra koji je podržao predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, međutim, da bi se izbeglo slabljenje koje je rezultat povećanja uvoza, lideri EU najavljuju izdavanje EU obveznica, na prvi pogled usmerenih ka ulaganju od 1 bilion evra u infrastrukturu, jačanju integracije regiona i podsticanju priliva kapitala u EU.
