Amerika objavila čelični rat Evropi - šansa za Rusiju i Kinu
Nastala upravo na zajednici za čelik 1951. zbog istih protekcionističkih mera SAD kojima je sada pribegao Tramp, EU je pred novim izazovom. Najavljenih kontramera, s obzirom na stanje njene privrede, teško da će biti. Osim ako nisu u domenu političkog zaokreta i labavljenja sankcija Rusiji, piše Sputnjik.
Neki su već ocenili da je novim protekcionistički merama američkog predsednika Donalda Trampa počeo trgovinski rat. U svakom slučaju, uvođenje carine od 25 odsto na uvoz čelika i 10 odsto na aluminijum, koje je danas obnarodovao Tramp, odmah je izazvalo pad berzanskih indeksa, ali i reagovanje najznačajnijih trgovinskih partnera, pre svega Kanade i EU.
U prošloj godini SAD su skoro polovinu količine čelika uvezle iz Kanade, Brazila, Južne Koreje i Meksika, dok je kineski čelik činio manje od dva odsto ukupnog uvoza. Uz obrazloženje da su "industrija čelika i aluminijuma desetkovane zbog nefer trgovine i loše politike koja je vođena decenijama i da druge zemlje ne smeju više iskorišćavati SAD, njene radnike i kompanije", Tramp se priklonio novoj meri koja treba da zaštiti američku industriju.
Odmah se oglasio i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, zapretivši kontramerama, jer će, kako je procenio, zbog uvođenja "nepoštenih mera SAD stradati hiljade Evropljana".
Mada, ovakve mere SAD i nisu novina sa kojom su se suočavali Evropljani zbog kakve je, uostalom, u krajnjoj liniji i došlo do formiranja Evropske unije. Ekonomista Mahmud Bušatlija podseća da je EU nastala na zajednici za čelik i ugalj, koja je ujedinila šest najvećih proizvođača čelika 1951. godine, kako bi zaštitili svoje interese u izvozu prema SAD koja je zatvorila svoje tržišta za evropski čelik.
To je igra koja se ponavlja s vremena na vreme i nekako je uvek vezana za probleme američkog tržišta, ističe on, ali i ukazuje da je to dvosekli mač.
Šta ta Trampova mera, koju su neki već okarakterisali kao početak trgovinskog rata, dugoročno može da znači? Bušatlija na to odgovara da bi ona na dugi rok mogla da bude dobra vest za čitav svet.
- SAD više nemaju ni političku, ni vojnu, ni tehnološku moć da vlada čitavim svetom. Taj njihov postupak, koji je potpuno suprotan principima slobodnog tržišta - koji su oni upravo i nametnuli svetu, a koga sad ne poštuju - protiv njih će okrenuti dobar deo sveta, a na duži rok može dovesti do daljeg zatvaranja SAD u njene stvarne okvire - kaže ovaj ekonomista.
On ukazuje da bi kontramera Brisela koja bi dosta pogodila Ameriku bilo zaoštravanje odnosa EU i Ukrajine.
- Dominacija američkog oružja na svetskom tržištu počinje polako da pada i izlaz nalazi dajući kredite Ukrajini za veliku količinu oružjem - objašnjava Bušatlija.
- Uzgred, ova situacija sa Amerikom će dovesti evropske proizvođače u situaciju da imaju tržišni višak gotovog čelika. Pošto više neće biti isplativo da ga izvoze u SAD, to Kinezima može da odgovara jer će biti smanjen pritisak na njih. Zbog veće količine čelika koji će ostati u Evropi, njemu će pasti cena, što će dovesti do cenovnog balansa sa Kinom, koju stalno optužuju da prodaje čelik ispod cene - ocenio je Bušatlija za Sputnjik.
