Milijarde evra za spas dinara
"Srbija je potrošila više od milijardu evra od početka godine kako bi odbranila dinar, odnosno stabilizovala ponudu i tražnju za devizama na međubankarskom tržištu. To je, međutim, samo ublažilo pad dinara koji bi bez tih intervencija bio u još većoj dubiozi. Poslednja misija MMF poručila je Srbiji da u svemu postoje granice, pa i u trošenju deviznih rezervi i odbrani ciljane inflacije", podseća ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije.
Koja je to granica do koje se dinar uopšte može braniti?
- Postoje dve granice. Ukoliko se proceni da će inflacija na kraju godine preći raspon od šest do osam odsto, centralna banka će intervenisati u meri da to zaustavi. Drugi razlog je nivo aktive u deviznim rezervama.
Nama je MMF poručio da za te svrhe možemo da potrošimo još oko dve i po milijarde evra, ali ne verujem da ćemo doći do te granice. Moguće je da dinar padne za još dva dinara, ali ne verujem da će ići dublje.
Da li delite bojazan da bi moglo doći do značajnog rasta potrošačkih cena, što bi poguralo inflaciju?
- Neće doći do rasta cena koje bi ugrozile nivo planirane inflacije. Ali, ako se tome budemo približavali, Narodna banka Srbije će još jače intervenisati. Bitno je da se potrošnja značajno smanjuje, što zbog državne štednje, što zbog krize i pada standarda, pa tako ni trgovci neće cene podizati, jer neće imati ko da ih plati.
U kojoj meri je pad vrednosti dinara uticao na izvoz u odnosu na prošlu godinu i na koji način?
- Uticao je veoma povoljno. Izvoz nam raste po stopi od 19 odsto, prošlog meseca je bilo 15 odsto i dalje raste. Istovremeno nam uvoz pada za oko pet odsto. Taj trend je jako dobar jer nas konačno vodi preorijentaciji na izvoznu privredu, ali će biti potrebno vremena da bi to građani osetili. Naravno, tu su i spoljni faktori na koje mi nemamo baš nikakav uticaj. Ako ovako nastavimo idemo ka neko uravnoteženijem odnosu uvoza koji je dosad bio prevelik i izvoza koji je bio veoma nizak.
Kako komentarišete istraživanje prema kojem su plate u Srbiji najniže u zemljama bivše Jugoslavije?
- Mi imamo jako male plate, ali je pogrešno upoređivati nominalni iznos zarada, već odnos plata i cena. Dakle, bitno je šta neko za svoj novac može da kupi, a ne koliku platu ima na papiru. U tom smislu mi nismo na dnu, ali zaostajemo značajno za nekim državama.
Hitna reforma penzionog fonda
Misija MMF je Srbiji naložila i hitnu reformu penzionog fonda koji sad funkcioniše kao protočni bojler, bez značajnog kapitala. Da li mislite da Srbija može da reformiše fond u skorijoj budućnosti? - To je dugoročan posao. Za penzije se godišnje isplaćuje 400 milijardi dinara, ili četiri milijarde evra. Da bi imali fond koji će godišnje imati prinos od četiri milijarde evra, fond mora da ima kapital od 56 milijardi evra! To je naučna fantastika za nas. Penzioni fond se mora dokapitalizovati, a to je višedecenijski posao. Važno je u to krenuti, da bi novim generacijama bilo bolje. |